Плачу за тобом оне кости на Косову, које си под стражом војника сахрањивао, знају оне чије блажене руке су им мир подариле.

Вријеме читања 2 минута

Пише: Јанко Плавшић

Узех перо, ја недостојан твога лика и дјела, да понизан у Господу захвалим се Христу, што нам подари тебе Владико, па  нас за живота свога води путем његовим. И показа стаду своме колика је љубав Божија, која нас је кроз тебе, Владико наш обасјавала, штитила и усмјеравала на прави пут. 

               О твом дјелу свједочит ће генерације, поносећи се што смо са тобом дијелили ову исту земљу по којој ходимо, тражећи спас и пут до Господа. И данас не тугујемо што си ти у Царство небеско отишао, тугујемо зато што нас твоја рука неће водити и усмјеравати, што нам твоја ријеч неће бити светионик на трновитом путу ка небу. Тугујемо јер нам твој благослов неће уливат мир и наду. Тугујемо јер знамо какву људску величину смо изгубили, каквог свеца, крај којег смо поново Господа Бога упознали. Молиће се наше душе теби владико, да нам са неба подариш спас, да нас изведеш на Божији пут и да Господу се за наше душе замолиш.

               Вјечна захвалност зато што у наш народ опет вјеру врати, па се опет окренусмо Господу. Хвала за сваки камен наших цркава и манастира, што сагради и обнови. За сваки благослов и сву љубав. Данас за тобом плачу сви они које си све ове године храбро, кроз ово злоћудно вријеме, водио. Плачу оне кости на Косову, које си под стражом војника сахрањивао. Знају оне чије блажене руке су им мир подариле. И опрости нам Владико нашу сузу и што те са њом испраћамо. Знамо ми да за јунаком се плакат не треба, опрости нам али недостајати ће нашем народу твоја љубав коју си нам дијелио. Нека ти Бог подари Царство небеско, твоје заслуге су у молитви и у дјелу велике. Спасио си своје људе од тираније, сачувао цркве и манастире и оснажио вјеру православну. А своме роду подарио слободу. Живјет ћеш ти док је нас и твога дјела.

               И твоју последњу жељу ћемо остварити, да будемо барем мало као народ, тебе велики Владико достојни.

Збогом Ђеде.

One thought on “Плачу за тобом оне кости на Косову, које си под стражом војника сахрањивао, знају оне чије блажене руке су им мир подариле.

  1. Каквог смо ми Владику изгубили… Пастира. Ђеда. Куд ће овце без Пастира сад? Како? Оно зашто га је Бог послао на земљу одрадио је и сад је потребан горе. Остаје жал, јер му живот не даде да макар мало се опусти и ужива у својој пастви. За покољења оста Светац који наново изгради Цркву и вјеру у црногорско-брдском кршу коју је уништила брозомора. Како се од Светца опростити? Увијек ћеш бити у срцима. Хвала ти за све, Ђедо! Хвала ти што сам корачао и дисао исти, српски ваздух као ти. Светци не умиру. Слава ти!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pin It on Pinterest