Пише: Јанко Плавшић
Ново мјерило љубави према Црној Гори је квадрат и то не квадрат по цијени као за обичну сиротињу, већ по повлаштеним условима. Па ако плате биће попуст а ако не плате, није ни важно. Бранит ће их по улицама „комите“ и борити се за сваки квадрат новог стана од државе. Јер нико више не воли Црну Гору од Верице Мараш, Дамира Шеховића, Зорана Пажина, Саше Чађеновића и осталих 175 функционера. Воле је сваким квадратом који су добили од државе. Воле је за свих 25 милиона еура колико је потрошено на ове станове.
Ово је кап у мору алавости приликом расподјеле државног новца, новца свих грађана Црне Горе. Јер смо тек почели откривати сва непочинства бивше власти. И све ово се знало и очекивало донекле, али се није очекивало да им те станове, по улицама градова Црне Горе, бране они најсиромашнији грађани, за сендвич, заставу и гориво. Да би се сачувао сваки квадрат али не Црне Горе, јер она није угрожена, већ сваки квадрат станова и ко зна још чега, а сазнат ћемо временом.
Занимљиво је како су станови дијељени. На пример тужилац Саша Чађеновић није тражио стан, за њега је то урадио специјални државни тужилац Миливоје Катнић. Који је касније одбацио могућност покретања поступка у вези са додјелом станова. А Саша Чађеновић је добио стан у сред суђења за такозвани „државни удар“, у коме је на тако бјесомучан начин у монтираном процесу, гонио лидере Демократског фронта, Андрију Мандића и Милана Кнежевића. А свједок у случају „државног удара“, Будимир Шегрт је члан комисије која стан додјељује Саши Чађеновићу. Ако једна од страна у судском спору понуди награду (стан) тужиоцу, тогом случаја, како се то назива у праву и у народу?
Занимљиво је да је и бивши министар просвјете Дамир Шеховић, који данас важи за једног од најгласнијих браниоца бившег режима, добио стан од 89 метара квадратних, по повлашћеним условима за 23 хиљаде еура, а онда је сав новац уплатио кроз два дана. И ако Агенцији за спречавање корупције, у том тренутку није пријавио никакву уштеђевину али ни кредит за стан. Одакле новац за стан Дамиру Шеховићу? Иначе Дамир Шеховић, никада није живио у стану који је добио од државе, већ у свом стану на Старом Аеродрому, који се води на његову мајку.
Зоран Пажин је тражио стан у Подгорици, који није могао приуштити сам, како је навео у молби за додјелу стана. И ако је у том тренутку имао стан у Будви од ситних 128 метара квадратних. А према подацима АСК-а у 2017.години, је имао плату за потпредсједничку функцију у Влади и то од 2700 еура. И то је само плата, без одбора и разних додатака, а у том тренутку је обављао 15 функција при држави и Влади Црне Горе. Како човјек са таквим примањима да приушти себи стан?
А побједник је Весна Меденица, којој је додијељен кредит од 40 хиљада еура од којих треба да врати 8 хиљада. А по ријечима Вање Ћаловић-Марковић „Она је без обавезе да да један једини цент.“ Тачније није у обавези да врати поменути кредит.
Да би у вријеме ДПС-а и бивше власти могли као функционер да добијете стан било је потребно само пар ситница. Да слијепо подржавате политику ДПС-а и да сте блиски са Пеђом Бошковићем. Човјеком који је ван свих процедура, како је и коме сам желио додијелио стан. Хоће ли као предсједник „Владине комисије за додјелу станова“ одговарати он и они који су заобилазили законе у овом случају, вријеме ће показати. А ја искрено вјерујем да хоће. Доста је било 30 година опхођења према Црној Гори као према приватном власништву ДПС-а и сателита, вријеме је да се одговара за сва непочинства према овој држави.
И док просјечни грађанин Црне Горе, треба да испуни папрене услове комерцијалних банака да би купио стан, плаћајући 20 година високе рате за кредите, они најбогатији у Црној Гори су станове добијали за „сићу“. Данас ти исти изазивају немире у Црној Гори и опструирају јавност о некаквој угрожености Црне Горе, са јасним циљем да сачувају богатство и привилегије, које су остварили на грбачи овог народа пљачкајући Црну Гору.