Мелони би могла да постане прва жена на челу италијанске владе. Мелонијина партија, која се сматра критичном према Европској унији, националистичком, а понекад чак и расистичком, доминира у алијанси
Италијански бирачи бирају нови парламент, а десничарске странке у земљи имају на уму да ће побиједити на изборима који су услиједили након пада владе премијера Марија Драгија. Право гласа на парламентарним изборима има око 51,5 милиона људи, а бирачка мјеста су отворена у 7 сати и затварају се у 23 сата.
Очекује се да ће десничарски савез предвођен Ђорђом Мелонијем и њеном националистичком странком Браћа Италије побиједити, а можда чак и освојити апсолутну већину.
Мелони би такође могла да постане прва жена на челу италијанске владе. У блоку су и десничарска популистичка Лига коју предводи Матео Салвини и конзервативна партија Форца Италиа бившег премијера Силвија Берлусконија.
Мелонијина партија, која се сматра критичном према Европској унији, националистичком, а понекад чак и расистичком, доминира у алијанси. Многи страхују да ће се италијанска политика помјерити удесно ако алијанса побиједи. Не сматра се невјероватним да ће Мелонијева браћа из Италије добити више гласова од Салвинијеве лиге и Берлусконијеве Форце Италије заједно.
Уочи избора, ривали са љевице и политичког центра су се фокусирали на нападе једни на друге умјесто на формирање заједничке опозиције против десничарских партија, што би требало да доведе до историјски ниског одзива бирача.
Излазне анкете биће објављене у 23 сата, када се бирачка мјеста затворе, док ће први прелиминарни званични резултати услиједити током ноћи. Иако су посљедње анкете спроведене прије двије неђеље, пошто се по закону не могу спровести непосредно прије избора, ништа не указује на могућу промјену тренда.
Десничарска коалиција, која укључује Мелонијеву постфашистичку Браћу из Италије, Антиимигрантску лигу Матеа Салвинија и странку Форца Италиа Силвија Берлусконија, требало би да добије 46 одсто гласова, према тим анкетама.
Италијански десничар Гиоргиа Мелони би тако могао да предводи прву послијератну владу крајње деснице у Италији. Љевица, предвођена Демократском странком (ПД), вјероватно ће добити 28,5 одсто гласова, а популистички Покрет пет звјездица (М5С) 13 одсто.
Лидер Демократске странке Енрико Лета практично је већ признао пораз у јавним иступима, али је позвао неодлучне бираче да гласају за његову странку или ризикују убједљиву побједу деснице, што ће јој омогућити да промијени устав.
Владе често падају у Италији
У Италији, земљи чији је политички пејзаж посљедњих година обиљежен превирањима, обично прође много неђеља прије прве седнице новог парламента и формирања и инаугурације нове владе послије избора.
Ванредни избори су расписани након што је премијер Марио Драги поднио оставку у јулу након што су три странке у његовој коалицији повукле подршку, што је изазвало неизвесност у земљи која се бори са инфлацијом и рекордном сушом. Десничарска коалиција обећава изузетно скупа рјешења за поскупљење енергената и живота, али није објаснила како то планира да плати.
ЕУ је издвојила скоро 200 милијарди еура за опоравак Италије након пандемије, која има други највећи државни дуг у еврозони. Мелони (45), која гаји имиџ директне, одлучне особе, рекла је да ће тражити поновне преговоре о договору, који зависи од спровођења реформи у Италији. Љевица инсистира да је овај новац упитан ако побиједи десница.
На изборима 2018. године, браћа из Италије су освојила нешто више од четири одсто гласова, а сада гласају на 24 одсто упркос свом политичком поријеклу из Италијанског социјалног покрета (МСИ), који су основале присталице фашистичког диктатора Бенита Мусолинија након Другог свјетског рата.
Мелони, чија је реченица „Ја сам Ђорђа, супруга, мајка, Италијанка, хришћанка” преплавила интернет, а била је и прекривена музиком, својим мотом „Бог, домовина и породица” мами Италијане, крадући подршку некада популарном Салвинију, који је, према аналитичарима, запечатио своју политичку судбину неуспјелим покушајем узурпирања власти 2019. године.