Дамир Шеховић
Потпредсједник Социјалдемократа Црне Горе Дамир Шеховић оцијенио је у интервјуу за Побједу да је Влада Здравка Кривокапића суштински већ пала, јер је истински подржава свега 14 од укупно 81 посланика. Додаје да је формално још увијек држи на окупу страх од нових избора.
Има ли излаза из институционалне кризе у Црној Гори?
ШЕХОВИЋ: Два су могућа начина за излазак из кризе: или реконструкција Владе (нова влада) или нови избори. Наравно, актуелна власт ће усљед очигледног страха од нових избора, због њених катастрофалних резултата у многим областима, по сваку цијену покушавати да их избјегне настојањем да се постигне било какав договор око новог персоналног састава Владе. Али, сваки договор те врсте је само одлагање неизбјежног, имајући у виду огроман степен неповјерења и пукотине које су из дана у дан све очигледније међу партијама које чине парламентарну већину.
Парламент је блокиран, суштински и Влада која нема проходност својих закона?
ШЕХОВИЋ: Оваква позиција, мада у политичком смислу може одговарати опозицији јер се њоме доказује потпуно одсуство способности ове владе, никако не може да одговара било коме ко рационално промишља. Сви ми живимо овдје и на све нас заједно се прелива катастрофална пат-позиција у којој ни елементарне ствари не могу да се доведу до краја. Једва се и буџет усвојио, а и за тих пола године до његовог усвајања начињена је огромна штета економији. Како ће тек сад бити кад је фактички Влада блокирана, није тешко замислити.
Да ли вјерујете да ће Влада Здравка Кривокапића опстати?
ШЕХОВИЋ: Ствар је у томе што је Влада Здравка Кривокапића суштински већ пала, јер је истински подржава свега 14 од укупно 81 посланика. Формално, још увијек је држи на окупу страх од нових избора.
У том смислу је за очекивати да још неко вријеме у политичком смислу вегетира и животари, али у ситуацији кад имате више десетина разнородних политичких конституената нове власти који представљају „спој“ свега и свачега – од клерикалног ултранационализма до ,,лагане“ зелене приче, премијера који је успио да се за само пола године са свима завади, те непремостиве разлике међу њима у идеологији, ставовима и захтјевима, јасно је да то не може трајати дуго.
Уосталом, најбоља потврда да се овој влади ближи крај су „епитети“ којима они који су је подржали обасипају премијера. Тако је за ДФ као највећу владајућу парламентарну групацију он лажов, преварант и издајник, а за поједине конституенте коалиције „Мир је наша нација“ политички пајац и кловн. Тешко је вјеровати да неко кога на такав начин карактеришу они од чијих гласова зависи Влада чији је он премијер, може опстати на тој функцији.
Зашто се стиче утисак да у овом тренутку никоме не одговарају избори, ни власти ни опозицији?
ШЕХОВИЋ: Власти не могу никако одговарати кад је за пола године не само показала потпуну неспособност да управља државом због погрешних економских и других потеза које је повлачила, него још горе – вриједносну заосталост и робовање глобално превазиђеном ретроградном средњовјековном политичком дискурсу, захваљујући чему нам је друштво подјељеније него што је икад било.
Наравно, хоћу да вјерујем да и у таквој очигледно неспособној власти постоје снаге које имају грађански и проевропски капацитет, или се макар труде да га стекну, али је он био сасвим угушен и готово невидљив због ултранационалистичких, а некад чак и шовинистичких испада који су се неријетко могли чути од негатора Сребренице и сљедбеника Ђуришићевих јуришника у лику појединих конституената власти.
Стога је логично да и Социјалдемократама, али и комплетној опозицији, која сигурно представља идеолошку, вриједносну, политичку и сваку другу алтернативу таквој владајућој гарнитури, избори много више одговарају, али би вријеме до све извјеснијих ванредних избора требало паметније користити.
Итекако сам свјестан да би сви опозициони субјекти морали бити још ефикаснији у отклањању девијација у сопственим редовима, које су грађани након дугогодишње власти 30. августа и препознали и казнили. Јер је, увјерен сам, иновирана кадровска, програмска и организациона понуда унутар опозиционих партија, прилагођена новом политичком времену у коме живимо, као и њихово окупљање око европске и грађанске платформе, потребан услов за политичке промјене које би нас са странпутице којом се крећемо усмјериле на прави европски колосијек.
Социјалдемократе су, дакле, без дилеме за обједињавање грађанских снага. Не зато што оне и појединачно немају мању или већу снагу, већ зато што сад, у овом патолошки подијељеном друштву, треба наћи елементарни кохезиони фактор и заједнички именилац, и то је без дилеме: грађанска, проевропска оријентација. Тренутно је то темељ, а све остало надоградња, и ми тим промјенама свакако идемо у сусрет.
Предсједник Скупштине је позвао на дијалог 7. јула. Да ли очекујете договор?
ШЕХОВИЋ: У континуитету указујем да је Црној Гори потребан инклузиван дијалог и нови компромис.
Снажно вјерујем у дијалог власти и опозиције, посебно оних политичких структура које суштински баштине европске вриједности. Такав истински дијалог, у којем би СД са задовољством учествовао, би не само допринио спуштању тензија, него би засигурно помогао да изађемо из в.д. стања у областима које захтијевају двотрећинску, односно тропетинску већину, али и да дођемо до датума ванредних парламентарних избора што је једна од кључних тема.
Исто тако вјерујем у капацитет политичких елита, али и друштва у цјелини, за постизање компромиса, који би значио ново регруписање на политичкој сцени и поновно окупљање вјерујем убједљиво већинске Црне Горе око европске агенде и грађанског концепта у коме је једино грађанин носилац и симбол слободе, а не било који национални или вјерски колективитет. То значи окупљање оних којима је ближа грађанска од националистичке, секуларна од теократске и европска од средњовјековне Црне Горе, а не компромис и лажно помирење са екстремизмом и шовинизмом, нити са онима који би да избришу разлику између фашизма и антифашизма, између партизана и четника, између жртава и осуђених ратних злочинаца. Дијалог нам је потребан да би оголио баш те политичке структуре настале на ретроградној матрици, и оставио их на маргине политичког живота, гдје им је у коначном и мјесто.
Блокирање Владе и парламента утиче и на грађане, њихове потребе и стандард.
ШЕХОВИЋ: Нажалост, ова Влада, и власт генерално, успјела је за рекордно кратко вријеме да направи рекордно велику штету. Чак толику да је и нас, који имамо искуства у политици, то затекло. Од тајног задужења 750 милиона из кога се упркос заклињању да то неће бити тако финансира и текућа потрошња, незаконитог и нетранспарентног трошења буџетских средстава, преко напрасног непромишљеног гашења Монтенегро ерлајнза да би се потом усуле десетине милиона у нову компанију, које су се могле искористити за опоравак старе, па све до успостављања праксе да се сваки закон мијења тајно и усваја без јавне расправе. Од Закона о државним службеницима, Закона о социјалној и дјечијој заштити и Општег закона о образовању које су промијенили са циљем ,,инсталирања“ својих кадрова и уклањања ,,непожељних“, па све до сад већ чувеног Закона о тужилаштву који су тајно промијенили покушавајући да тужилаштво ставе под политичку контролу.
Да не говоримо о демографском и политичком инжењерингу који се покушао реализовати измјенама прописа који се односе на пребивалиште и боравиште и услове за стицање црногорског држављанства, те штрајку пољопривредних произвођача на које се нико не окреће, порасту броја незапослених за преко 9.000, порасту цијена намирница до 40% а цијене горива за 20%, чак и недостатку основних љекова. Или пак о све чешћим сукобљавањима на основу националне и вјерске припадности, клерикализацији друштва коју су изазвали, па чак и покушају рехабилитације фашистичких покрета. Док нам се за све то вријеме премијер понаша као вјерски поглавар, а не предсједник Владе, обећавајући шаком и капом не инвестиције у образовање и здравство, на примјер, него у вјерске објекте. Очигледно је да је опасно побркао лончиће и да је залутао у Владу, односно у политику генерално.
Једноставно, све за шта су се он и Влада на чијем је челу ухватили, осушило се, и то у тој мјери да над тиме нико не смије да ликује. Јер ми галопирајући улазимо у економску и идеолошку црну рупу и свако са свог аспекта треба да да допринос да се не деси таква катастрофа.
Очекујете ли промјене на конгресу Социјалдемократа пошто је актуелни предсједник најавио да се неће кандидовати?
ШЕХОВИЋ: Сама чињеница да је предсједник Брајовић одлучио да се не кандидује поново за ту функцију, јесте свакако значајна промјена којом је он свјесно и врло намјерно и одговорно отворио простор за окретање новог листа у партији, захваљујући чему ће млађа генерација изузетно мотивисаних грађански орјентисаних људи избити у први план, док они искуснији који су поставили квалитетне темеље за тако нешто то сами иницирају и здушно подржавају.
Формално-правне ствари попут независности, чланства у НАТО, па и дио европског пута, сад су иза нас и нико нам их не може одузети. Сад је, дакле, на сцени друга врста политичке борбе: вриједносна прије свега, између оних који вјерују у грађанско и проевропско, и оних који концепт грађанског једноставно не могу да разумију. Немам наравно дилеме који идеолошки профил од та два ће наставити да води Црну Гору, али прије тога треба грађанску опцију поставити на чврсте темеље, а то реформисане грађанске партије и млађа генерација политичара свакако може.
Управо зато ће СД на предстојећем Конгресу створити претпоставке за реформу партије, која ће подразумијевати млађу генерацију политичких лидера који ће у наредном периоду водити партију, функционалнију организациону структуру, ближе грађанима програмско профилисање странке, али и отклон од одређених девијација које природно настају као посљедица дугог боравка у власти.
Ријечју, конгрес ће нам помоћи да се јасније профилишемо као еманципаторска прогресивна партија модерне љевице, ослоњена на истинске социјалдемократске вриједности, која ће дати снажан допринос потреби европеизације и секуларизације друштва која нам је, чини ми се, потребнија него икад.
Извор: Побједа