Породице жртава страдалих у НАТО бомбардовању Мурина 30. априла 1999. године сматрају да би Влада Црне Горе коначно требало да донесе уредбу на основу које би вансудским поравнањем остварили право на надокнаду штете од државе. Раније је незванично помињано да би породицама требало да се исплати око пола милиона еура на име претрпљених душевних болова.
Породице подсјећају да су раније тужиле државу јер кобног дана 1999. нико у Мурину није био упозорен на опасност од бомбардовања, иако је НАТО унапријед обавјештавао надлежне о свим циљевима које ће гађати. Поступак против државе за накнаду штете водиле су породице шесторо погинулих и двоје повријеђених, али су њихови тужбени захтјеви одбачени као застарјели.
–Посебно нас, све ове 23 године, боли равнодушан однос државе Црне Горе према муринским жртвама и њиховим породицама, као и према породицама повријеђених. Обештећење породица за све што су доживјеле и преживјеле остало је као морална обавеза државе, коју би требало да испуни добровољно. Овђе су страдала ђеца и недужни грађани, које држава, која је тврдила да није у рату, није ни покушала да заштити. Права је срамота да надлежни то ни до данашњег дана нијесу озбиљно узели у обзир. Помоћ Мурину и Мурињанима и нека врста моралне сатисфакције потпуно су изостали, иако су претрпјели прави погром, од кога се ни до данашњих дана нијесу опоравили. Крајње је вријеме да се та велика неправда исправи и да се вансудским поравнањем обештете породице страдалих и рањених – казао је за „Дан“ Милан Мирковић, предсједник Удружења НАТО жртва из 1999. године.
Уколико Дританова влада не реагује, жалиће се Стразбуру
- Коматина каже да чекају одговор актуелне црногорске владе по питању обештећења породица чији су чланови страдали и рањени у бомбардовању Мурина и најављује да ће правду потражити пред Међународним судом у Стразбуру уколико он буде негативан.
- – Правни стручњаци које смо ангажовали јасно су казали да постоји увјеравање да је трагедија у Мурину могла да се избјегне. Приликом бомбардовања није било сирена, нити било каквог обавјештавања грађана о надолазећој опасности, иако се зна да држава Црна Гпора има уставну обавезу да штити животе и имовину својих грађана, да контролише ванредне ситуације и да надокнади штету ако до ње дође. Међутим, највише домаће судске инстанце то нијесу узеле у обзир, тако да ћемо, уколико се Влада не изјасни у нашу корист, уз помоћ људи добре воље покушати да правду задовољимо пред Међународним судом у Стразбуру – рекао је Коматина.
Породица Манојла Коматине, страдалог у НАТО бомбардовању, једина је успјела прије седам година, пресудама Основног суда и Вишег суда, да оствари надокнаду на име нематеријалне штете, и то у виисини од 69.000 еура.
Међутим, након што је породици исплаћена наведена сума, Врховни суд Црне Горе је наложио да тај новац врате и да надокнаде трошкове парничног поступка у износи од око 5.000 еура.
Унук страдалог Бојан Коматина истиче да породица није извршила повраћај назначеног новца јер, како је казао, то од ње након доношења коначне пресуде нико није ни тражио.
– Послије свега, породица је била спремна да добијени новац врати држави, али након што је то наложио Врховни суд нико то од нас није званично тражио. Све то ствара један болан и ружан осјећај, јер просто добијамо утисак да се држава цијело вријеме поигравала муринским жртвама и њиховим породицама. Поручио бих актуелном премијеру Дритану Абазовићу да са позиције на којој се налази прије свега људски сагледа цијелу ову ситуацију и заложи се да све оштећене породице буду обештећене на један пристојан и прихватљив начин. Тако би држава коначно са свог образа скинула љагу која траје више ид двије деценије и која вријеђа не само наше породице, већ и све добронамјерне људе – нагласио је Коматина.
Он је истакао да судови у Црној Гори доносе пресуде за надокнаду штете за неке обичне увреде, а да то није случај кад су у питању људски животи.
– Свједоци смо да се доносе пресуде на основу којих се појединцима, међу којима има и високих црногорских званичника, исплаћују десетине хиљада еура на име претрпљених душевних болова. Са друге стране, нема обештећења за оне који су претрпјели немјерљиви бол и који су послије бомбардовања купили ђелове тијела својих најближих на Муринском мосту. Велика је неправда у питању, а на примјеру наше породице остали су просто демотивисане да иду у даље поступке, јер, између осталог, сви ти поступци буде та болна сјећања, а неправда боли ли боли – казао је Коматина.
У НАТО бомбардовању Мурина 30. априла 1999. године погинули су Манојло Коматина, Мирослав Кнежевић, Милка Кочановић, Вукић Вулетић, Јулија Брудар и Оливера Максимовић.
Том приликом рањени су Корина Миловић из Мурина, Светлана Зечевић из Андријевице, Жељко Бјелановић из Велике, Дарко Мијовић из Подгорице, Мирко Шошкић из Улотине, Славко Мирковић из Грачанице, Васко Чејовић из Берана и Данило Јокић из Велике.