ПДВ на јаја као основну животну намирницу, спуштен је са 21 на 7 одсто
Опорезивање високих пензија изнад нивоа просјечне зараде од 524 еура до краја 2022. године, укидање највише годишње основице за плаћање доприноса, приход од нелегално стечене имовине, повећање акциза на дуван и дуванске производе, на газирана пића са додатком шећера или другим средствима за заслађивање или ароматизацију и увођење акцизе на производе од шећера, какаоа и сладоледа, повећање акциза на алкохол и алкохолна пића и маркирање минералних уља (нафте) и њихових деривата да би се знало да ли потиче из легалног промета, нове су мјере пореске политике које ће се примјењивати од 1. јула ове године.
Те мјере треба да донесу буџету додатни новац уз већ започети пројекат електронске фискализације пореских регистар каса.
Ово је дефинисано нацртом буџета за 2021. годину у који “Вијести” имају увид.
ПДВ на јаја као основну животну намирницу, спуштен је са 21 на 7 одсто.
Предвиђен је и додатни стимуланс од 50 еура за најмање пензије до 222 еура што ће бити око 2,5 милиона еура, као и повећање минималне зараде на 250 еура.
Најважнији економски акт за ову годину данас би требало да буде у форми предлога утврђен на сједници Владе.
Према подацима из нацрта, који могу бити кориговани до коначног утврђивања предлога на Влади, укупни примици буџета заједно са депозитима су пројектовати на 2,446 милијарди еура, од чега су примици двије милијарде. Изворни приходи су планирани на 1,87 милијарди, а издаци на двије милијарде. Дефицит буџета пројектован је на 138 милиона, капитални буџет на 203 милиона, текућа буџетска резерва 73,57 милиона, док су недостајућа средства пројектована на 575 милиона, пишу Вијести.
Влада је крајем прошле године одлучила да уђе у ову годину са привременим финансирањем, а министар финансија Милојко Спајић је недавно нагласио да ће предлог буџета извршна власт парламенту послати до краја марта. Спајић је јавну потрошњу успио да смањи за 170 милиона еура.
Извјесно је да ће се и у четврти мјесец ове године ући са привременим финасирањем, а када Скупштина може усвојити буџет још је неизвјесно. Демократски фронт колегама из владајуће коалиције испоставио је захтјев да се прво усвоје тужилачки закони, да би они гласали за друге предлоге, укључујући и буџет.
Пореска политика
“Како би се у вријеме кризе повећао стандард корисника са нижим износима пензија кроз исплату једнократних помоћи, а уједно и створили услови за редовну исплату свих социјалних давања у вријеме кризе, планирана је привремена мјера опорезивања пензија преко нето просјечне зараде са три различите стопе пореза и то на разлику између нето просјечне зараде и минималне потрошачке корпе, на разлику између минималне потрошаке корпе и 797 еура и на разлику преко овог нивоа. Посматрано по постојећим износима пензија, опорезивање би било по сљедећим распонима од 524,01 еуро до 647 еура 15 одсто, од 647,01 еуро 797 еура – 75 одсто и преко 797,01 по стопи од 95 одсто. Опорезивање пензија ће имати утицај на висину пензија око 10 хиљада корисника корисника од укупно 124 хиљаде корисника”, објашњено је у нацрту.
По том основу у буџет се очекује 13,2 милиона еура, а од укидања највише годишње основице за плаћање доприноса очекује на годишњем нивоу око 3,5 милиона еура.
Ресор Спајића планира да приходује око 20 милиона еура од нелегално стечене имовине појединаца који не буду могли доказати њено поријекло, од повећања акциза на дуван и дуванске производе очекује се око 16,8 милиона еура, од повећања акцизе на газирана пића са додатком шећера или других средстава за заслађивање или ароматизацију (35 еура по хектолитру) и увођење акцизе на производе од шећера, какаоа и сладолед (0,6 еура по килограму) очекује се око четири милиона јер ће бити и већи ПДВ, док је годишњи ефекат акцизе на производе шећера, какао и сладоледа око 6,2 милиона.Повећање акциза на алкохол и алкохолна пића треба да донесу два милиона еура. То повећање, између осталог, донијеће већу акцизу на пјенушава вина са постојећих 35 еура по хектолитру на 40 еура по хектолитру, акциза на пиво биће повећана са постојећих пет еура на седам еура по запреминском садржају алкохола на хектолитар пива, осим за мале пиваре.
“Како би се сузбио нелегалан промет нафтних деривата, повећали буџетски приходи, али и како би се унаприједио квалитет деривата на тржишту, од првог јула планирано је маркирање нафтних деривата. За маркирање ће се користити најсавременије нано-технологије, а сам поступак подразумијева убацивање посебних хемијских елемената у гориво који не утичу на квалитет горива, али омогућавају да се утврди да ли гориво потиче из легалног промета. Фискални ефекат је 12 милиона”, пише у нацрту буџета.
Осим ових мјера пореске политике, одлуком Владе биће захтијевано од представника државе у предузећима у већинском власништву државе и зависним предузећима, да гласају за расподјелу нето добити од претходне године и уплату средстава у буџет сходно власничком удјелу државе. Процијењени приходи од капитала и пореза на добит (на дивиденду) по овом основу, планирани су у износу од 43,5 милиона. Приходи по основу повећања минималне зараде на 250 еура од јула треба да донесу 11,4 милиона.
За привреду 30 милиона
Влада ће потписати кредитне аранжмане у укупним износу од 123,60 милиона од којих је најважнији са Свјетском банком (СБ), за потребе пројекта „ЦОВИД-19 Пројекат хитне подршке“ од 15 милиона.
“Због пандемије коронавируса и растућих потреба за благовремени одговор и подршку здравственом систему, Министарство здравља, са представницима СБ, разматра реализацију овог пројекта који би имао за циљ унапређење Владиних капацитета у заштити, утврђивању рано обољелих, као и третирање заражених коронавирусом уз минимизацију утицаја коронавируса у осталим дјеловима пружања здравствене услуге. У том смислу, реализација пројекта би допринијела побољшању управљања информацијама и пружања здравствених услуга”, објашњено је у документу.Потписаће се и са Банком за развој Савјета Европе (ЦЕБ) за потребе додатног финансирања привреде кредити од 30 милиона еура којим ће се, како је објашњено, обезбиједити додатни новац за финансирање привреде у оквиру трећег пакета Владиних економских мјера. Тај пакет је урадила бивша Влада премијера Душка Марковића.
“Најважнија претпоставка пројектованих кретања у 2021. односи се на остварење прихода у туризму од 65 одсто нивоа из 2019. године, узимајући у обзир компаративно искуство сусједне Хрватске у управљању кризом и флексибилности граница у погледу међународне мобилности путника у 2020. години. Просјечна реална стопа економског раста у периоду 2021. године до 2023. године износиће 7,6 одсто”, дефинисано је нацртом.
Извор: Вијести