Посланици Демократског фронта, њих 16, доставило је Скупштини Црне Горе Предлог закона о заштити ћириличног писма. У Предлогу се наводи да се под заштитом ћириличног писма сматра равноправна употреба ћирилице у раду државних органа, органа државне и локалне управе, јавних предузећа и установа, као и других организација и субјеката који обављају јавна овлашћења.
“Под заштитом ћириличног писма подразумијева се равноправна употреба ћириличног писма при исписивању назива мјеста, насеља, улица и тргова, назива органа, организација и фирми…”, пише између осталог у Предлогу.
Надзор над спровођењем овог закона обављали би надлежни за послове управе, просвјете, саобраћаја, урбанизма, стамбено комуналних послова, културе и здравства.
За оне који би прекршили одредбе овог закона предвиђене су новчане казне у износу од 500 до 10.000 еура.
Подносиоци Предлога закона о заштити ћириличног писма су у образложењу навели да су након доношења Устава 2007. године сви јавни натписи, називи установа, институција, школа, сви путокази, називи улица, исписани латиницом.
“Уколико би се наставио овакав тренд напуштања ћирилице ње би у веома кратком времену напросто нестало са овог простора што би био не само недопустив дискриминаторски чин према оном дијелу овдашњег становништва који то писмо доживљава као један од најважнијих чинилаца свог националног, културног, језичког и духовног идентитета него и незапамћеног антицивилизацисјког насиља над историјом и културом Црне Горе”, пише измеђиу осталог у образложењу.
Предлог закона о заштити ћириличног писма доставили су Дејан Ђуровић, Драган Бојовић, Маја Вукићевић, Мило Божовић, Милан Кнежевић, Славен Радуновић, Марко Ковачевић, Милун Зоговић, Симонида Кордић, Јован Јоле Вучуровић, Јелена Божовић, Предраг Булатовић, Радош Зечевић, Страхиња Булајић, Владимир Добричанин и Максим Вучинић.
У Уставу Црне Горе пише да су ћирилично и латинично писмо равноправни.
Извор: ЦдМ