Скупштини Црне Горе у току је трећи дан осме сједнице Првог редовног засиједања, а посланици расправаљају о Приједлогу резолуције о геноциду у Пиви и Велици.
Сједница је настављена након што су посланици завршили претрес Приједлога резолуције поводом војне агресије Руске Федерације на Украјину, који је већина посланика подржала.
Копривица: Да се никада нигдје не понови
Предлагач Резолуције о геноциду у Пиви и Велици посланик Момо Копривица (Демократска Црна Гора) навео је да је смисао процедуре вишеструк.
- Овакво одређење и наш однос нас утврђује као антифашистичко друштво. То је ствар цивилизацијског односа који као своју компонентну укључује универзалност и једнаки приступ. Овим односом потврђује се приврженост антифашистичкој традицији нашег народа и наше државе и изражава се јасно стермљење ка универзалним вриједностима а то су слобода и правда – казао је Копривица.
Овим приједлогом, према његовим ријечима, нико не треба да монополише већ то треба бити заједничко дјело.
- Овом резолуцијом осуђујемо и друге злочине почињене на територији наше државе. Ово је дуг према страдалницима. Пива и Велика су прошле кроз страдање и распеће. Нјихове жртве уграђене су у вјечни темељ слободе и достојанства нашег народа – рекао је Копривица.
Он је поручио да стоји обавеза свих да остану будни.
- Да се никада нигдје не понови – поручио је Копривица.
Он је додао, између осталог, да 7. јун и 28. јул треба да се установе за Дане сјећања на жртве нацифашизма у Пиви и Велици.
- Да се формира државна комисија која има за задатак прикупљање и темељну обраду чињеница како би се додатно расвијетлили ови злочини и пописала имена жртава – навео је Копривица.
Резолуцијом се, према његовим ријечима, констатује историјска чињеница која се у савременом наративу означава и дефинише као геноцид.
- Не пресуђује се неком појединцу, већ се резолуцијом описује један историјски догађај и изражава пијетет према жртвама тог догађаја. И конгрес САД, њемачки и холандски парламенти су осудили геноцид над Јерменима који се десио неколике деценије након увођења кривичног дјела геноцида у међународно право. Постоји јасан правни упоредник да јаснији не може бити. Ако би се робовало том погрешном приступу могло би се рећи и да Други свјетски рат није генцидан а управо су ти злочини били снажан подстицај да се конституише ово кривично дјело – истакао је Копривица.