Прича о томе да је војвода Петар Бојовић пред крај живота био жртва тортуре нових комунистичких власти прилично је распрострањена и често се, уочи годишњице војводине смрти, појави у домаћим медијима. Kаква је позадина читавог догађаја?
Петар Бојовић је био много тога – војник који није желио да се бави политиком, војсковођа који није напуштао своје ратнике, човjек привржен породици, строг према свима, а највише према себи, заборављени херој… У низу од само четири српска генерала који су добили чин војводе, био је последњи коме је ова почаст додијељена, а и најмлађи.
Петар Бојовић постао је жртва нових комунистичких власти и умро је од последица психичке и физичке тортуре коју је претрпео након што је лишен слободе.
“Нама данас најдрагоценији непосредни и аутентични историјски извор у вези са дешавањима око војводе Петра Бојовића у раздобљу Другог свјетског рата, као и на околности његове смрти и сахране, јесте изузетно вријједно и детљно видео свједочење Косте Ракића, дугогодишњег послужитеља у дому Бојовића и потоњег породичног пријатеља, које је настало 24. јануара 2018. године”, каже српски историчар Дејан Ристић.
Захваљујући Ракићевој причи данас знамо да је војвода Бојовић читав Други свјетски рат провео у својој кући у Трнској улици на Врачару, дјелимично и у некој врсти добровољне самоизолације.
Наиме, након што је одбио да јавно подржи окупационе власти, између њега и Њемаца склопљен је својеврсан “договор” – ниједан њемачки војник никада неће прећи праг Бојовићевог дома, док се војвода буде држао тога да током читавог трајања окупације не напусти своју кућу и врт око ње.
Петар Бојовић тако је, у свом дому, дочекао ослобођење Београда 20. октобра 1944. године и долазак нових власти. Убрзо након тога позван је да да исказ и тај поступак трајао је пуна три дана.
“Тај чин, посве непримјерен и недопустив када је у питању истински великан и родољуб какав је био војвода Бојовић, представљао је понижавајући и срамотан поступак у односу на старог, побједама и славом овјенчаног војсковођу коме је тада било пуних 87 година. Ипак, по свједочењима Косте Ракића, војвода Бојовић је “био саслушаван три дана, али га нико није тукао”. Шта више, Ракић јасно и недвосмилено одбацује и најмању помисао на било какво физичко или психолошко злостављање Бојовића током тродневног ислеђивања и наглашава како на војводи није било никаквих видљивих трагова некаквог батинања, као и да он до смрти ни у једној прилици није говорио да је био предмет било каквог облика лошег и непримереног опхођења које би укључивало насиље над њим”, објашњава Ристић.
Али, шта се онда јесте догодило?
Након завршетка саслушања војвода се вратио у свој дом, а по свједочењима Косте Ракића тих мјесеци се јесте догодио један непријатан инцидент – у кућу Бојовића упала су двојица припадника Народно-ослободилачке војске Југославије од којих је један имао официрске ознаке.
Након што су пронашли старог војводу, вријеђали су га, понижавали и на крају отели сабљу од које се старац никада није одвајао.
“У једном тренутку официр је посегао за војводином сабљом, зграбио је и брзим ходом кренуо ка излазу из те просторије. Видевши то, војводин син Добрица хитро је реаговао, сустигавши уљеза на степеништу и задавши му јак ударац у предјелу лица од кога се овај срушио и стропоштао низ степенице. Чим се некако подигао на ноге, трчећи је појурио ка излазним вратима куће. Видјевши све то, и војник који се налазио у пратњи тог официра трком је напустио породични дом Бојовића”, прича историчар Дејан Ристић.
Том истом приликом, осим војводине сабље, по свему судећи однијет је и војводин калпак. Оба предмета данас недостају на комплету личне униформе Петра Бојовића која се чува у Народном музеју у Чачку и сматрају се изгубљеним.
Како је заправо умро војвода Бојовић?
Војвода Петар Бојовић преминуо је у својој кући у Београду 19. јануара 1945. године. Узрок смрти, који је наведен у матичној књизи умрлих при храму Светог Саве на Врачару, био је “обострано запаљење плућа”. Било му је 86 година.
Петар Бојовић је сахрањен у породичној гробници на Новом гробљу у Београду 21. јануара у присуству православног свјештеника, у кругу најближе породице и пријатеља. Погреб су, са пристојне удаљености, све вријеме пажљиво пратила двојица мушкараца обучена у кожне мантиле тамне боје за које су сви присутни претпоставили да су били припадници ОЗНА-е.
Ниједне новине, као ни оновремени Радио Београд нису јавили за смрт прослављеног борца.
Сахрана без војних почасти
Оно што је неоспорна чињеница и дубока неправедна у цијелој овој причи је то што је Петар Бојовић, последњи војвода из Првог свјетског рата, сахрањен без државних и војних почасти.
Што се тиче Косте Ракића, човека на основу чијих сећања данас знамо како су изгледали последњи дани војводе Петра Бојобића, он је преминуо 30. маја 2019. године у Београду. Нјеговом смрћу отишао је и последњи живи сведок тог турбулетног времена.
извор: serbian times