Пише Радован Грбовић, партнер у СОГ / Самарџић, Орешки & Грбовић
Ову реченицу, још у време мојих приправничких дана, често је користио мој тадашњи принципал, адвокат Илија Радуловић. Данас, скоро двадесет година касније, делује да је ова синтагма и даље примењива на наш правни систем, можда чак и више него тада.
Кривични поступак за такозвани „државни удар” који се водио пред Вишим судом у Подгорици против 14 оптужених, укључујући и два лидера опозиције, најбоље се може описати управо овим речима. Осуђујућа пресуда заснована је на исказу заштићеног сведока, извесног Саше Синђелића.
У току самог поступка се наслућује, а касније и потврђује прибављањем пресуде суда из Републике Хрватске да је исти овај заштићени сведок осуђен у одсуству за убиство недужног цивила 2002. године, коме је након убиства украо трактор.
Након давања исказа овај сведок, иначе држављанин Републике Србије, подноси захтев за азил у Црној Гори. Овде би и лаик посумњао да је исказ дат зарад покушаја спаса од изручења Хрватској. По одбијању да му се изда азил, Синђелић признаје да је исказ који је дао био лажан и дат искључиво у циљу одобровољавања тужилаштва зарад добијања азила. Ова чињеница је осведочена и тајним снимком сачињеним у складу са наредбом суда у Смедереву о праћењу и снимању Синђелића у ком се он поверава саговорнику о његовом договору са тужилаштвом и концептом давања лажног исказа. Процесни тренутак није дозвољавао узимање у обзир овог доказа, па су оптужени за државни удар оглашени кривим и првостепено су осуђени, а заштићени сведок изручен је у Хрватску на издржавање казне до 21 годину затвора.
Иако кривично законодавство не захтева високе моралне стандарде за сведока сарадника, тужилаштво на првом месту, а посебно суд морају темељно утврдити све битне околности у вези с лицем које претендује на овај статус. Све упућује да је ова анализа у конкретном поступку изостала, те да је институт заштићеног сведока у овом случају злоупотребљен из политичких разлога.
Иако правила садржана у Повељи о заштити људских права, као и многи други међународни стандарди, представљају саставни део нашег правног система, она и даље представљају „мртво слово на папиру”. Темељна и неселективна примена прописа представља основни предуслов развоја грађанског друштва у којем је владавина права фундаментална вредност и у којој суд суди на основу закона а не на основу потребе.
nedeljnik.rs