Први балкански рат водио се између чланица Балканског савеза — Краљевина Бугарска, Краљевина Грчка, Краљевина Србија и Краљевина Црна Гора — на једној страни и Османског царства на другој. Комбиноване војске балканског савеза савладале су бројчано инфериорну и стратешки лоше организовану османксу војску, што им је омогућило брзу побједу.
Рат је трајао од 8. октобра 1912. до 30. маја 1913. године, али 3. децембра 1912. године Османлије и Бугари су се сложили да се склопи примирје којем су присуствовали представници Србије и Црне Горе. После потписаног примирја почели су мировни преговори у Лондону, на којима су учествовали и представници Грчке иако су они одбили да се склопе мир јер је Грчка планирала да настави војне операције у Епиру са циљем заузимања Јањине. Мировни преговори су прекинути 9. фебруара, када је Младотурски пуч у Цариграду под вођством Енвер-паше збацио владу Киамил-паше. По истеку примирја 16. фебруара 1913. године, настављена су ратна дејства.