„Морамо се што хитније ослободити ове окупационе теократије и вратити се на свој грађански и секуларни пут, одбацујући заувијек рецидиве који на било који начин подржавају овакво дјеловање туђе цркве у сопственој земљи“
Миодраг Живковић, некадашњи лидер Либералног савеза, своју посвећеност „грађанској, мултунационалној и мултивјерској“ Црној Гори током прошле године доказивао је, између осталог, увредама на рачун православних вјерника и СПЦ. Тако је и потписнике петиција за спас светиња назвао „грађанима сумњивих интелектуалних капацитета“.
„И да будем искрен, не бих волио овакви ни да ме лијече, ни дјецу да ми уче“, писао је „грађанин“ Живковић, коментаришући наше суграђане, љекаре и професоре, потписнике поменутих петиције.
Уочи избора, Живковић је одлучио да, по сваку цијену, „брани“ Црну Гору, па је позвао грађане да подрже Мила Ђукановића – „само још овај пут“. Чињеница да је истог Ђукановића својевремено оптуживао да је покушао да ликвидира не само њега, већ и чланове његове породице, довољно говори и о релевантности његових каснијих друштвено-политичких „анализа“.
А, у центру свих његових пост-изборних „опсервација“ нашле су се СПЦ, али и представници нове власти који су се усудили да поразе његовог „архи-непријатеља“ – Мила Ђукановића.
У новој „списатељској“ Фејсбук-авантурици Живковић констатује како Црква у дугом временском интервалу ради на „разграђивању идентитета црногорске државе и народа“.
Овај „врли“ аналитичар и „познавалац“ дешавања у СПЦ и читавој православној васељени оцјењује да је „више него очигледно да су Демократе у новој консталацији снага чувари Амфилохијевог аманета и лажног мита о посебности“, али да ће након избора патријарха Порфирија и митрополита Јоаникија црква бити “мајка” ДФ-а, а маћеха Демократа, владе и премијера Здравка Кривокапића.
Важно је, поручује Живковић, схватити да СПЦ наставља активно политички да живи у Црној Гори са својим нескривеним намјерама и циљевима, те да интересе грађане неће одбранити Демократе, влада, нити Кривокапић, већ се „морамо што хитније ослободити ове окупационе теократије и вратити се на свој грађански и секуларни пут, одбацујући заувијек рецидиве који на било који начин подржавају овакво дјеловање туђе цркве у сопственој земљи“.