На бироу рада имамо око 15.000 високошколаца који не могу да се запосле, а институције су пуне кадрова који имају само папир са неким звањем, тврди Зарија Павићевић
Влада Црне Горе још увијек није званично именовала комисију која ће се бавити провјером валидности диплома у јавном сектору, а процјене су да их је око 35.000 стечено на сумњив начин.
Чланови тог тима већ раде на прикупљању материјала, а како је за „Дан“ казао Зарија Павићевић, један од чланова, за само 15 дана успјели су по пријавама грађана да открију 70 диплома медицинских радника и полицајаца, које долазе из појединих мањих градова у Србији, а за које се сумња да су стечене нелегално.
– Рад тима замишљен је тако да се прво провјере оне дипломе за које нам грађани указују да су стечене незаконито, односно да лице није завршило школу за коју тврди да је има. Ми смо одлучили да позовемо грађане да нам пријаве сумњиве дипломе, јер ипак смо ми мало друштво и свако зна свакога. Обрадили смо 70 пријава и имамо јако занимљиву ситуацију у Општој болници у Пљевљима гдје је пријављено 17 потенцијално лажних диплома, у питању је шест исправа из Тутина, од којих је свака заведена под истим дјеловодним бројем и истог датума, други број диплома је из Новог Сада, Куле и Соколца, а све су за средњу школу – каже Павићевић.
Прво завршили факултет, па средњу школу
Павићевић наводи да имамо хиперпродукцију диплома и са приватних универзитета у Црној Гори, али да су им засад у фокусу оне из региона и иностранства.
Он позива грађане да анонимно пријаве све сумњиве образовне исправе на мејл [email protected].
– Замислите само ситуацију да неко са лажном дипломом одлучује о запошљавању неког ко се заиста школовао, ко је заиста заслужио то звање које има. Као што смо рекли, имамо око 15.000 људи који су незапослени, а имају факултетску диплому. Ниjе проблем да ли Црна Гора има мjеста за њих, проблем су људи коjи су на превару дошли до радних мjеста на основу лажних потврда и диплома. Алтернатива Црна Гора истражуjе неколико случаjева људи коjи су прво стекли „диплому“ факултета, да би накнадно дониjели диплому средње школе – каже Павићевић.
Он истиче да у Управи полиције већ имају око 20 сумњивих доплома, гдје на примјер за пет у евиденцији Министарства просвјете не постоји никаква евиденција. Павићевић указује да постоје поједини високопозиционирани службеници за које се основано сумња да имају лажну диплому, а обављају врло значајне послове.
– За почетак смо узели здравство и полицију и забрињава што први кораци указују да су те дипломе које су нам пријављене заиста лажне. То су двије јако значајне области за цијело друштво, јер једни брину о здрављу грађана, а други о безбједности и треба да штите закон. Када у те двије области имате кадар који је неадекватно школован и који је лажирао податке о стручној спреми, онда не треба да чуде бројни проблеми у тим областима. Посебно када говоримо о полицији, школованог и обученог полицајца не можете уцијенити, али ови који су ту са сумњивим дипломама зажмуриће на неке ствари ако су и сами прекршили закон. Није ни чудо што имамо оволики проблем са организованим криминалом и корупцијом ако имамо нешколоване полицајце који су подложни уцјенама – наводи Павићевић.
Каже да након што прве анализе утврде сумњивост диплома, онда Управа полиције треба да провјери да ли су та лица у терминима дипломирања и полагања напуштала државу.
– Не можете у Тутину дипломирати, а у исто вријеме бити у Подгорици, на примјер. Ту одмах имате доказ да је диплома лажна. Након полиције иде процедура у тужилаштву, јер ти људи ће морати да одговарају. Ми имамо несразмјерно висок број страних високообразовних исправа, огроман проценат са приватних институција махом из региона, а само у 2020. години тадашње Министарство просвјете, на челу са Дамиром Шеховићем, признало је укупно 3.618 образовних исправа, од чега 1.163 дипломе основних и средњих школа и 2.455 диплома о стеченом високом образовању. То је огроман број. Ми у држави на бироу рада имамо око 15.000 високошколаца који не могу да се запосле, а плашим се да су нам институције пуне кадрова који имају само папир са неким звањем, а у суштини немају ни звање, ни знање – истиче Павићевић.