Кривокапићу, упутили сте писмо народу. Нека сте. Могли сте том народу и директно да се обратите испред зграде владе. Ако сте могли оним Цетињанима, који су против Вас скандирали и који су Вас вријеђали, да се обратите директно, усмено, питомо и учтиво, могли сте и овима у Подгорици. Ако нисте били у Подгорици, могли сте то да учините и у Бару и у Будви и у Беранама и у Бијелом Пољу, на сјеверу и југу, а било их је и у Никшићу – ђе их вазда има. И то је народ, Кривокапићу. Разлика је, ето, што Вас ови на Цетињу нису гласали, док сте преко леђа ових других – дошли на власт.
А пошто сте у писму народ назвали “честитим”, ови су Вам, Кривокапићу, међу најчеститијима. Нису се продали. Нису крали. Нису шпијали. Имали су, Кривокапићу, СТАВ. А став, како рече својевремено, Черчил, јесте мала ствар – која ствара велику разлику. А они су, премијеру, имали став. И због њиховог става о минулом времену, имаће ко што да напише. Ко буде желио да пише, неће морати да бјежи од срамоте. Имаће о коме, имаће због чега. Имаће на што да ослони и на нечија дјела да се позове. Захваљујући свим оним људима који су репресији изашли на црту, који нису поклекли, који су бранили своје светиње, своју историју и будућност своје ђеце.
Народ сам и ја, Кривокапићу. Ко ме зна, зна да одмах реагујем на причу “а какав је овај народ”. Реагујем због “овај”. Реагујем са питањем – ако је народ “овај”, што си онда ти? Као да је народ некаква категорија која нема везе са нама. Ја то не користим, јер сам и ја народ. Истина, за разлику од многих, ја нисам трчао да се сликам са Вама, ни кад сте излазили из кола да се јавите и захвалите, нити било када друго. Нисам Вас ни предлагао. Али јесам као један од координатора медијског тима коалиције на чијој сте изборној листи били, учинио све да се народу представите. И тада и данас, ја сам у увјерењу да смо се сабрали око вриједности, а не око личности. Мене сте најмање изневјерили. Али сте изневјерили све ове људе који су Вам дали шансу. Да заједно са Вама стану на пут аутократији, корупцији, репресији.
И зато, Кривокапићу, што се тиче овога “писма народу”… Нисте изабрани да би се понашали као Ваши претходници. И они су имали манир да кажу “знамо да је већина за ово, али ми ћемо за Ваше добро, по своме”. Због тога су и поражени, Кривокапићу. Ако сте заборавили, грађани су носиоци суверенитета. Ова држава је наша. Заједничка. Не можете се, Кривокапићу, обраћати народу са поштовањем, а не поштовати га и потцјењивати ријечима “то је за ваше добро”. Не иде то једно са другим. И зато, Кривокапићу, да скратимо причу и сведемо је на суштину. Можда сте у праву Ви, можда Ваши савјетници, можда они на Цетињу, можда ови у Подгорици, можда они у Никшићу, на сјеверу или југу, можда сви по мало. Али постоји једна ствар која све изводи на чистац.
Ако, Кривокапићу, било кога, па и министра којег сте сами предложили, будете смјењивали са онима које смо на изборима поразили, са лицима која су изопштена из православља, ако тако крупне потезе будете доносили гласовима оних који су спроводили или подржавали репресију над народом, без гласова и одобрења оних захваљујући којима сте ту ђе јесте, то ће Вас, Здравко Кривокапићу уписати у највеће издајнике новије црногорске историје. Ако немате подршку парламентарне већине, онда Вам је честитије, да поднесете оставку. Ако се ослањате на подршку ДПС-а, нема тога писма, саопштења, текста, који ће такву издају продати као некакав демократски поступак.
Не. Не у Црној Гори.