foto: RTCG
Писменост у Црној Гори је према ономе што каже статистика на завидном нивоу, јер је само око 8.000 особа неписмено, или 1,5 одсто, међутим, како је казала професорица књижевности Мирјана Радуловић гостујућу поводом Међународног дана писмености у Јутарњем програму ТВЦГ, проценти немају значаја, јер треба обратити пажњу на функционаност писмености, односно на оно што се дешава у учионици, а тамо је ситуација алармантна.
Како је казала, дјеца све мање читају, мијешају писма, не познају граматичка и правописна правила, лексику, и у том дијелу је, што се наставника језика и књижевности тиче, црвени аларм.
„Можемо рећи, да као друштво, ипак, нијесмо довољно писмени, ако имамо ђаке који не знају оба писма, мијешају ћирилицу и латиницу. То је за нас у учионици алармантно, посебно не знају ћирилицу, а објашњење ђака је да су у сталном контакту са технологијама, које су на страним језицима, са страном музиком. То није оправдање, јер кад човјек не зна да пише прво писмо које је научио у првом и другом разреду основне, онда је то забрињавајуће“, каже Радуловић.
Напомиње да је велико непознавање правописа, језика, граматике, лексике, те да је разлика некада и сада међу генерацијама огромна.
„Генерације су се јако промијениле, немају сличности. Ђаци су некада носили уџбенике, свеске, записивали шта се каже на часу и читали. Морам рећи и да је корона допринијела да се проблеми продубе“, каже Радуловић.
Чињеница је да ученици и када нешто прочитају не разумију прочитано, често корите препричане лектире, страћене верзије или аудио књиге, што им све штети.
„Не чита се и то је највећи проблем“, истиче она.
Како додаје дјеца су увела страћенице у порукама једни другима и немају реченицу, односно читаве реченице су у скраћеницама.
„То није добро, тако се сиромаши језик, то су све мала слова, нема знакова интерпункције, падежа, правописа нема и на грешке нико не указује“, објашњава Радуловић.
Сматра да рјешење проблема може бити у повећању фонда часова језика и књижевности који су сада прилично скатраћени.
„Писменост почиње у вртићу, па наставља се у основној и треба повећати фонд часова језика и књижевности“, каже она.