Пред тужилаштвом у Пљевљима против 54 особе су поднијете кривичне пријаве због сумњи да су фалсификовали дипломе медицинских радника, рекао је Радију Слободна Европа (РСЕ) Зарија Павићевић из невладине организације Алтернатива, која је поднијела пријаве.
- Спремне су кривичне пријаве и докази за још 300 особа – каже Павићевић.
Тужилаштво у Пљевљима је за РСЕ потврдило да је предмет у фази извиђаја.
Државна тужитељка и портпарол пљеваљског тужилаштва Наташа Бајчета није прецизирала колико особа са сумњивим дипломама је обухваћено предметом.
Павићевић каже да је Алтернатива са министарствима просвјете и унутрашњих послова од почетка године радила на пројекту откривања сумњивих диплома из региона.
- Што се тиче најављених 300 кривичних пријава већина њих се тиче здравственог и образовног система а дио се односи на полицијске службенике. Са сигурношћу можемо да кажемо да је у те три бранше алармантно стање – додаје Павићевић.
И док дио невладиног сектора позива на хитну истрагу због, како наводе, забрињавајућег броја лажних, и диплома сумњивог квалитета, које посљедњих деценија долазе из региона – из Министарства просвјете су саопштили да су за унапређење ове области неопходне законске измјене.
Наиме, Министарство просвјете је, како су саопштили за РСЕ, ове године одбило један захтјев за признавање иностране образовне исправе, а прошле три.
Истовремено није поднијело ниједну кривичну пријаву због сумње у фалсификат.
Колико је сумњивих диплома
Павићевић објашњава да сумњиве дипломе издају образовни центри у региону, а у Црној Гори прођу систем нострификације.
Он каже да њихове незваничне процјене говоре да је у јавном сектору Црне Горе око 40 одсто лажних диплома.
- Сматрамо да их је више од 35.000 само у јавном сектору, према нашим незваничним истраживањима. Фокус нам је на јавном сектору јер те људе плаћају грађани. Већина тих диплома долази са исте адресе, у питању су Соколац, Тутин, Нови Сад, Београд, Косовска Митровица – рекао је Павићевић.
Министарство просвјете, које је надлежно за признавање иностраних диплома у сврху запошљавања, нема базу података о њиховом броју.
Ипак, подаци Министарства просвјете показују да више од 51 одсто иностраних диплома долази из нереномираних приватних образовних институција.
Министарство, међутим, прецизира да је закон такав да је поступак признавања страних диплома готово формалност.
- У поступку признавања не врши се ‘нострификација’, односно детаљно упоређивање наставних планова и програма, већ се формално потврђује стечени ниво образовања. Доношењем рјешења о признавању иностране образовне исправе у складу са законом, исцрпљује се прописана надлежност Министарства просвјете – наводи се.
Павићевић каже да у овом тренутку на нострификацију чека више од 4.000 диплома.
- Од тог броја 30 до 40 одсто долази са факултета и образовних установа које су већ биле компромитоване и повезане са лажним увјерењима. То нас увјерава да нијесу промијенили политику стицања дипломе – ријечи су Зарија Павићевића.
Посљедице „лажних“ кадрова
Из Центра за грађанско образовање (ЦГО) указују да је овај проблем у Црној Гори присутан деценијама.
Снежана Калуђеровић из ЦГО упозорава да такве дипломе остављају трага на цјелокупно друштво и државу.
- Ово се може посматрати као регионални проблем јер су те дипломе често купљене, или стечене на разно-разне начине утабаном путањом у земљама региона. Купљено звање производи огромне посљедице због незнања које је инволвирано у све поре друштва, државну управу, просвјету, здравство – наводи Калуђеровић.
Калуђеровић сматра да је због лажних диплома неопходна сарадња правосудних органа Црне Горе са тужилаштвима и образовним установама региона.
- У региону смо имали аферу на Универзитету у Крагујевцу, гдје је управо Медицински факултет одговоран за издавање низа спорних диплома. И нама данас нико не гарантује колико је од тих издатих диплома запослено кадра у Црној Гори – додаје она.
Калуђеровић каже да је посао тужилаштва да утврди да ли се овим баве организоване групе.
- Да ли овдје имамо на снази да кажем криминална удруживања и организоване групе, од којих је једна страна поједини академски кадар а на другој страни су они који су се опредијелили да купују лажне дипломе. Јасно је да ово не може да ради појединац већ уиграни тим – истиче Калуђеровић.
Здравство и полиција под лупом
У два министарства здравља и унутрашњих послова је у међувремену покренута акција откривања сумњивих диплома. Током јануара је Министарство унутрашњих послова формирало комисију за провјеру валидности образовних исправа свих полицијских службеника.
- Дао сам налог да све здравствене установе доставе податке о средњем и вишем медицинском кадру који се преквалификовао и који је стекао дипломе у државама региона. Након тога ћемо испитати и дипломе које су медицински радници стекли преквалификовањем у Црној Гори, јер не може неко за пола године да стекне знање да ради у амбуланти – рекао је у мају министар здравља Драгослав Шћекић.
Међутим, из Министарства здравља нијесу одговорили на упит РСЕ шта је био конкретан повод за овакав захтјев Шћекића.
Непознато је да ли су реакцију изазвала и два случаја из здравства у Никшићу.
У једном је, медицинска сестра пацијенту грешком дала погрешну крвну групу, усљед чега је доживио анафилактички шок, саопштила је полиција.
У другом је, патронажна служба Дома здравља Никшић старијем пацијенту дала инсулин из неодговарајућег шприца. Оба случаја је тужилаштво процесуирало у јулу.
Потребна комплетна ревизија
Калуђеровић наглашава да су неопходни појачана контрола, јача казнена политика.
- Толики број инволвираних лажних диплома у Црној Гори је посљедица некажњавања таквих нострификованих исправа, па су нам поједини директори образовних или јавних установа људи који имају на сумњив начин стечене дипломе у Тутину, Соколцу, у Београду и Новом Саду – наводи Калуђеровић.
Калуђеровић наглашава да је неопходна хитна ревизија свих нострификованих диплома у периоду од обнове независности Црне Горе, 2006. године.
- Нарочито са сумњивих факултета. Док се не покрену директне кривичне пријаве са доказима и убрзају поступци остаће само прича да се у пракси дешавају такве ситуације. А ево, незванични подаци кажу да од свих запослених у државној управи чак 40 одсто њих је са лажном дипломом – каже Калуђеровић.
Према званичним подацима, око 50. 000 запослено је у јавној управи Црне Горе.