„Кад Влада није питала грађане о признању Косова или уласку у НАТО, не мора ни о “Отвореном Балкану”, сматра Радуновић и додаје да ДФ неће дозволити да ДПС опет прави партијске организације у правосуђу. „Црна Гора нема снаге за још једног Катнића, Меденицу или Јованића“, казао је
Приступање регионалној иницијативи “Отворени Балкан”, олакшало би Црној Гори да се приближи чланству у Европској унији (ЕУ) – оцијенио је шеф посланичког клуба Демократског фронта (ДФ), Славен Радуновић.
Он је у интервјуу “Вијестима” казао да су регионалне интеграције одлична прилика да се црногорска привреда и грађани привикавају на конкуренцију, јер их, према његовим ријечима, у будућности очекује такмичење с неупоредиво јачим економијама и развијенијим друштвима.
”’Отворени Балкан’ видим као добар тренинг пред финалну утакмицу у Бриселу. Ако нисмо спремни да сарађујемо са, по свему најближим земљама, како да некога убиједимо у искрене намјере по питању обавеза из чланства у ЕУ?”, истакао је Радуновић.
Говорећи о најави ДФ-а да ће бити спреман да подржи нека именовања у правосуђу, он је рекао да се сви друштвени актери морају укључити у избор новог врховног државног тужиоца, чланова Судског савјета и судија Уставног суда.
”Двотрећинска или тропетинска већина подразумијевају одређене компромисе, али свакако не оне којима би се провукле беспоговорне слуге било које власти. Осим промјена у правосуђу, које су неопходне да бисмо кренули напријед у успостављању владавине права, ДФ је спреман да учествује и у креирању и усвајању ‘изборних закона’”, поручио је Радуновић.
Упитан зашто није договорено формирање власти у Беранама, посланик ДФ-а је одговорио да је проблем настао кад је тражено да листа “За боље Беране”, коју је предводио Вуко Тодоровић, препусти позицију предсједника Општине носиоцу листе која је освојила мање гласова, или да с њим дијели мандат.
Тврди да ДФ није преговарао о конституисању власти у тој општини са Социјалистичком народном партијом (СНП).
ДФ је један је од заговорника придруживања Црне Горе “Отвореном Балкану” – зони слободног кретања људи, роба и услуга, коју су прије три године успоставиле Србија, Албанија и Сјеверна Македонија. Који су економски, а који политички разлози због којих подржавате иницијативу, и зашто мислите да уласком у њу Црна Гора не би била још даље од придруживања ЕУ, на шта упозоравају дио домаће и међународне јавности?
Званичници ЕУ и САД-а снажно подржавају пројекат “Отворени Балкан”. Послије почетних различитих порука из Брисела, коначно је стигла јасна подршка овом пројекту с највиших адреса. САД су га чак назвале “трећим стубом” америчке политике на Балкану.
За ДФ је приступање Црне Горе ЕУ приоритет, тако да поздрављамо сваки потез којим се олакшава приближавање том циљу. Регионалне интеграције одлична су прилика да се наша привреда и грађани привикавају на конкуренцију, јер их у будућности очекује такмичење с неупоредиво јачим економијама и, уопште, развијенијим друштвима. Спортским рјечником: “Отворени Балкан” видим као добар тренинг пред финалну утакмицу у Бриселу. Ако нисмо спремни да сарађујемо са, по свему најближим земљама, како да некога убиједимо у искрене намјере по питању обавеза из чланства у ЕУ?
Бенефити од “Отвореног Балкана” за становништво и економију су бројни, тако да их је тешко побројати. Главни су, свакако, бржи проток људи, робе и капитала, што је економски основ за привредни раст, али и ниже цијене. Трошкови, али и вријеме транспорта ће се смањити, као што ни грађани неће сате беспотребно проводити на границама. Млади ће, без додатних компликација, запослење моћи да потраже на много ширем простору и у привредним гранама које и не постоје у Црној Гори. С друге стране, муке црногорских туристичко-угоститељских послодаваца, који сваког љета кубуре с квалитетном радном снагом, биће моментално ријешене.
Критичари приступања Црне Горе “Отвореном Балкану” углавном покушавају да прикрију главне разлоге свог противљења причом како слабашна црногорска економија неће моћи да издржи конкуренцију комшија, или како се брину да ће бити слабија контрола квалитета роба, диплома и сл. Лично мислим да би такве страхове требало да имају наши евентуални партнери, јер ево цијели свијет види да смо легло корупције и организованог криминала. Стварни разлози противљења су, најчешће, фрустрације Србијом и страх да ће она из свега овога извући корист. Умјесто да мисле о користи коју ће имати Црна Гора, они не могу да истрпе што ће и Србија, али и друге државе, имати корист.
Влади, како су појаснили правници, није потребна подршка Скупштине за приступање тој регионалној иницијативи. Сматрате ли – као функционер савеза који се залагао за одржавање референдума о уласку државе у НАТО – да би о овом питању требало консултовати и грађане на некој врсти плебисцита?
Мислим да је то одлично питање за све оне који су били против референдума о уласку Црне Горе у НАТО. Логично је претпоставити да би и сад, кад је на дневном реду одлука много ниже правне и стратешке важности, били такође против. Што се мене тиче, кад Влада није питала грађане што мисле о признању независности Косова или уласку у НАТО, не мора ни о овом случају.
За ДФ је приступање Црне Горе ЕУ приоритет, тако да поздрављамо сваки потез којим се олакшава приближавање том циљу. Регионалне интеграције одлична су прилика да се наша привреда и грађани привикавају на конкуренцију, јер их у будућности очекује такмичење с неупоредиво јачим економијама и, уопште, развијенијим друштвима
Зашто је ДФ одустао од ванинституционалне борбе против формирања нове Владе, иако је почетком марта на протесте, преко медија, позивао и Демократе?
Закључак доносиоца одлука у ДФ-у – како на локалном, тако и на државном нивоу – је да се само јединственом акцијом свих политичких актера који сматрају да је изневјерена воља бирача од 30. августа 2020. године, може побудити енергија оног интензитета, који би имао ефекта на политичка збивања. Најбољи доказ за то су недавно организовани протести Демократа, који су пропали и поред уложеног великог труда и значајних средстава. Након више наших позива Демократској Црној Гори на сарадњу у ванинституционалној борби, добијали смо, као што знате, негативне одговоре или позиве да се придружимо њиховим страначким скуповима, који су били до те мјере неспонтани и изрежирани да није било реално очекивати да могу акумулирати потребну енергију и број људи. Наравно, остајемо отворени за сарадњу и увијек спремни да покренемо акцију, али морамо бити опрезни, јер јалови протести доносе више штете, него користи.
Отпочела су нова именовања у државној управи и “по дубини”. Да ли ДФ очекује “сјечу” својих кадрова, и да ли је с новим властима било преговора да неки од њих ипак остану на позицијама на којима се налазе?
Црна Гора има малобројну популацију, а сходно томе и врло ограничен кадровски потенцијал. Не вјерујем да мањинска Влада, орочена на годину и састављена од малих странака, има илузију да може у тако кратком периоду, на квалитетан начин, задовољити државне потребе за кадровима из својих потенцијала. Зато и не очекујем да ће ући у тако ризичну операцију да се одриче квалитетних људи.
С друге стране, уколико мисле да се “одужују” Демократској партији социјалиста (ДПС) за подршку у парламенту, враћајући на важне функције кадрове који симболизују ДПС владавину неправа и корупције, онда боље нек одмах пусте на слободу Весну Меденицу и Блажа Јованића, јер су они неопходни за функционисање таквог система.
Прошлог мјесеца у парламенту сте саопштили да ДФ неће дозволити да се без њега бирају челници правосуђа, и да ћете бити спремни да подржите нека именовања. Какве предлоге сте спремни да подржите и под којим условима?
ДФ неће дозволити да ДПС опет прави од тужилаштава и судова партијске организације. Црна Гора нема снаге за још једног (Миливоја) Катнића, Меденицу или Јованића. Сви актери у друштву морају се укључити у избор новог врховног државног тужиоца, Судског савјета, Уставног суда… Двотрећинска или тропетинска већина подразумијевају одређене компромисе, али свакако не оне којима би се провукле беспоговорне слуге било које власти. Осим промјена у правосуђу, које су неопходне да бисмо кренули напријед у успостављању владавине права, ДФ је спреман да учествује и у креирању и усвајању “изборних закона”.
Никоме више нећемо дозволити да нас уцјењује
Зашто нема договора о формирању власти у Беранама, и да ли је ДФ преговарао да конституише управу у том граду са СНП-ом? Колико су, у овом тренутку, извјесни нови избори у тој општини?
ДФ није преговарао о формирању локалне власти у Беранама са СНП-ом. Све и да је хтио, теоретски је могао да конституише нову власт са СНП-ом само уз мањинску подршку ДПС-а, а то ДФ, као најжешћи противник ДПС-а, наравно никад не би прихватио. О формирању власти искључиво смо преговарали са листама Демократа, Уједињене Црне Горе, Праве Црне Горе и “Берана сад”. Проблем је настао кад је тражено да листа “За боље Беране”, коју је предводио Вуко Тодоровић, препусти мјесто предсједника општине носиоцу листе која је освојила мање гласова, или да с њим дијели мандат.
Многима се, након 30. августа, свидјело да нас уцјењују, након што су видјели колико смо уступака, због општег добра, учинили приликом формирања листе “За будућност Црне Горе”, као и приликом формирања “експертске” Владе. То ДФ више никоме неће дозволити. Испало би да глас ДФ-у вриједи мање од гласа некој другој странци. Или, до краја упрошћено – да гласач ДФ-а мање вриједи од других. А вриједи више, и то је сто пута доказано.
Извор: Вијести