„Наш приоритет је очување производне и финансијске стабилности Електропривреде Црне Горе“, поручио је за ИН4С извршни директор ЕПЦГ, Никола Ровчанин
Неупућен човјек би, судећи по иступима менаџмента УНИПРОМ-а, стекао утисак да ЕПЦГ сноси одговорност за деликатно стање у коме се КАП налази, а то је веома далеко од истине. Наиме, према купопродајном уговору између ЕПЦГ и УНИПРОМ-а, који важи за период од 1. јануара до 31. децембра 2021. године, ми испоручујемо електричну енергију за потребе КАП-а по цијени од 45 €/MWh, што је било сасвим у реду у ситуацији у којој је тржишна цијена 50-55 €/MWh. Но, усљед драстичног раста цијена на берзи, гдје ми купујемо електричну енергију по цијени од 250 €/MWh, цијеним да је апсолутно нереално очекивање да и у 2022. години важе цијене које су пратиле стање с почетка 2021. Изражено у бројкама, уколико бисмо сада купили електричну енергију за 2022. годину, то би нас коштало, оквирно, 150 €/MWh, а испорука УНИПРОМ-у по цијени од 45 €/MWh и то би генерисало годишњи губитак ЕПЦГ од преко 60 милиона еура. Ради се, дакле, о огромном износу и тај губитак би, несумњиво, осујетио значајан дио наших развојних пројеката за наредни период, истакао је за ИН4С извршни директор ЕПЦГ, Никола Ровчанин.
ИН4С: Функцију извршног директора сте преузели у марту текуће године. Након скоро девет мјесеци, шта нам можете рећи о пословању и резултатима ЕПЦГ?
Ровчанин: Текућа година је била испуњена бројним изазовима у сваком погледу. Када је ријеч о унутрашњим питањима, стање затечено у марту је било, најблаже речено, несређено и, у многим сегментима, незадовољавајуће. С тим у вези, одлучили смо да испитамо пословање претходног менаџмента, па смо формирали дванаест комисија, и то за радно-правне односе и рјешавање стамбених потреба запослених, за тендере, за имовину, за еколошко реконструкцију ТЕ „Пљевља“ и санацију депоније Маљевац, за финансијске исказе, за испитивање односа ЕПЦГ са Првом банком, КАП-ом, УНИПРОМ-ом, Жељезаром Тошчелик и другим повлашћеним субјектима, за анализу законске и нормативне регулативе у области енергетике, за анализу возног парка, платних картица, донација, спонзорстава, помоћи и рекламирања и осталих непроизводних трошкова, за приватизацију ЕПЦГ (А2А), Рудника угља Пљевља и куповину сопствених акција, за наплату, искључења и утужења и комисија за односе унутар ЕПЦГ Групе (ЕПЦГ, РУП, ЦЕДИС). Очекујемо да ове комисије испитају сваки сегмент пословања у претходном периоду, а све евентуалне неправилности ће, разумије се, бити предочене јавности.
Упоредо са овим активностима, у току су опсежни радови на реконструкцији постојећих постројења (ТЕ „Пљевља“, ХЕ „Пива“ и ХЕ „Перућица“), али и улагања у сасвим нове пројекте, међу којима посебно мјесто заузимају „Солари“ (3000+ за домаћинства и 500+ за привреду), плутајући солар „Слано“, ВЕ „Гвозд“, СЕ „Бриска Гора“, мХЕ „Отиловићи“ те, наравно, најзахтјевнији за извођење, ХЕ „Комарница“. Вриједност ових пројеката превазилази милијарду евра, а уколико успијемо да приведемо крају сваки од њих, обезбиједили бисмо улазак ЕПЦГ у круг енергетских компанија које посвећено спроводе енергетску транзицију, на начин да се, у погледу нових инвестиција, ослањају на обновљиве изворе енергије. Више пута сам подсјећао јавност на чињеницу да ЕПЦГ током претходне четири деценије, од пуштања у рад ТЕ „Пљевља“ до данас, није изградила практично ниједну велику производну цјелину, па су назначени пројекти од круцијалног значаја у погледу хватања прикључка са савременим трендовима из области енергетике.
Када је ријеч о екстерним факторима, суочили смо се са проблемима који су у неким ранијим временима били незамисливи. Поред пандемије КОВИД-19, која је остварила веома снажан ефекат на цио свијет, ЕПЦГ се морала суочити и са енергетском кризом, која се, поједностављено речено, огледа у рапидном порасту цијена електричне енергије на међународним берзама. Примјера ради, цијена електричне енергије је у јануару износила 45-50 ЕУР/MWh, а током посљедња два мјесеца се креће око 250 ЕУР/MWh. Ту чињеницу је било немогуће предвидјети почетком ове године, а она свакако отежава наше пословање, сугеришући нам обавезу да, у циљу заштите стабилности Компаније, преиспитамо однос са великим потрошачима за сљедећу годину. Структура наших производних цјелина је таква да много зависимо и од хидролошких прилика. Оне су, у првој половини године, биле врло добре, почетком јесени изразито лоше, а стање се поправило током посљедње двије-три седмице, што нам даје довољно разлога за оптимизам у погледу могућности да се, на крају године, оствари повољан биланс. Чињеница да је, током љетњих мјесеци, процентуална заступљеност производње електричне енергије у ТЕ „Пљевља“ достизала и натполовичан удио, више од свега другог, говори у прилог тези о потреби очувања тог постројења и у наредном периоду.
У погледу односа према држави, довољно је поменути чињеницу да је у државни прорачун уплаћено 30 милиона евра, чиме је, без икакве сумње, пружен огроман допринос ефикаснијем суочавању релевантних институција са негативним финансијским ефектима пандемије.
ИН4С: Да ли ће скок и нестабилност цијена струје на енергетском тржишту довести до поскупљења електричне енергије за купце у Црној Гори?
Ровчанин: Као што је већ речено, цијена електричне енергије на тржишту је достигла драматичан раст и то је фактор који нам свакако не иде на руку. У нашем окружењу, прибјегло се различитим рјешењима, у смислу суочавања са тим проблемом. Тако је, на примјер, у Сјеверној Македонији, сама држава пружила финансијску помоћ националној енергетској компанији, а у Албанији су се опредијелили за рестрикције. Ми смо, полазећи од опредјељења ЕПЦГ да послује друштвено одговорно, одлучили да, за сада, не подижемо цијену електричне енергије за грађане, а трудићемо се и да избјегнемо политику рестрикција. Вјерујем да постоји модел према коме би финансијска стабилност компаније била сачувана и мимо додатног оптерећивања грађана. У том смислу смо се опредијелили за редефинисање односа са крупним потрошачима. Сматрам да би модификовање цијена у овом сегменту допринијело консолидовању наших финансија у наредној години, а да, подвлачим, грађани не осјете терет турбуленција на тржишту енергената.
ИН4С: Купци електричне енергије у Црној Гори навикли су на попусте и разне повољности. У којој мјери су кампање и акције тог типа утицале на пословни резултат ЕПЦГ?
Ровчанин: ЕПЦГ настоји да пронађе баланс између два, рекло би се, противречна фактора: уважавање потешкоћа с којима се суочавају грађани и потребу да остварује приходе по основу испоручене електричне енергије. То, наравно, није лако остварити, нарочито у контексту ефеката пандемије КОВИД-19, па смо, упоредо са традиционалним активностима, акцијом „Подијелимо терет“, која ове године доживљава девето издање, и наградном игром „Златни тим“, у сарадњи са ЦЕДИС-ом, почев од 31. маја текуће године, примијенили политику додатног попуста за редовне платише. Сходно тој политици, сва домаћинства која су 31. маја 2021. имала 0,00 ЕУР дуга према ЕПЦГ, аутоматски су добијала чланство у „Златном тиму“ и, поред стандардног попуста од 13% на активну енергију (прва ставка рачуна), остваривала и додатних 13% попуста на услуге ЦЕДИС-а. Тако је, на примјер, домаћинство чији је рачун за утрошену електричну енергију износио 60,00 ЕУР, без ПДВ-а, умјесто пређашњих 3,80 ЕУР, током претходних мјесеци, закључно са 31. децембром ове године, остварује попуст од 7,35 ЕУР. Такође, одобрен је и попуст од 3% за привреду те 10% за институције које сносе највећи терет борбе за сузбијање пандемије (болнице, домови здравља, вртићи, основне и средње школе).
Наведене акције, односно попусти за купце, свакако оптерећују наше пословање, тако што генеришу приходе знатно ниже од пројектованих, али смо, полазећи од опредјељења да послујемо друштвено одговорно, сматрали да, барем током ове фазе пандемије, треба да пружимо помоћ грађанима, тим прије што ЕПЦГ, као компанија која се налази у власништву државе, своје пословне активности обавља управо у границама Црне Горе и, с тим у вези, не треба да буде равнодушна према проблемима с којима се грађани суочавају.
ИН4С: Поменули сте преиспитивање односа ЕПЦГ према крупним потрошачима. Каква је, у назначеном контексту, позиција компаније према КАП-у, односно УНИПРОМ-у?
Ровчанин: Неупућен човјек би, судећи по иступима менаџмента УНИПРОМ-а, стекао утисак да ЕПЦГ сноси одговорност за деликатно стање у коме се КАП налази, а то је веома далеко од истине. Наиме, према купопродајном уговору између ЕПЦГ и УНИПРОМ-а, који важи за период од 1. јануара до 31. децембра 2021. године, ми испоручујемо електричну енергију за потребе КАП-а по цијени од 45 €/MWh, што је било сасвим у реду у ситуацији у којој је тржишна цијена 50-55 €/MWh. Но, усљед драстичног раста цијена на берзи, гдје ми купујемо електричну енергију по цијени од 250 €/MWh, цијеним да је апсолутно нереално очекивање да и у 2022. години важе цијене које су пратиле стање с почетка 2021. Изражено у бројкама, уколико бисмо сада купили електричну енергију за 2022. годину, то би нас коштало, оквирно, 150 €/MWh, а испорука УНИПРОМ-у по цијени од 45 €/MWh и то би генерисало годишњи губитак ЕПЦГ од преко 60 милиона еура. Ради се, дакле, о огромном износу и тај губитак би, несумњиво, осујетио значајан дио наших развојних пројеката за наредни период.
Ми морамо заштитити Компанију, а како смо узели у обзир и значај КАП-а за црногорску економију, предложили смо да цијена за 2022. годину буде 15 одсто нижа од пројектоване тржишне, уз додатан попуст од 5 одсто за редовно плаћање фактура. Сумарно, УНИПРОМ/КАП би од нас могао да добија електричну енергију по цијени од, приближно, 120 €/MWh, што је, у постојећим околностима, више него коректна понуда. Мислим да се тако постиже и заштита интереса ЕПЦГ и могућност наставка рада КАП-а. Да нам је у првом плану био искључиво компанијски интерес, понудили бисмо знатну вишу цијену. С друге стране, међутим, нијесмо добили адекватну понуду, већ смо изложени једној негативној кампањи, у којој доминирају пријетње гашењем КАП-а. Сматрамо да би се, због значаја који КАП има за Црну Гору, руководство УНИПРОМ-а према постојећем проблему морало односити знатно одговорније, без посезања за уцјенама и крајње несувислим предлозима.
У циљу што бржег и ефикаснијег рјешавања спора, надамо се да ће се овим питањем позабавити и Влада Црне Горе, односно надлежна министарстава, тим прије што вјерујем да ником одговорном и добронамјерном не одговара да у овој ситуацији трајно трпе ЕПЦГ, радници КАП-а или црногорска економија.
ИН4С: Током претходних мјесеци смо били у прилици да чујемо много оптужби на рачун новог менаџмента ЕПЦГ. Конкретно, губитке ЕПЦГ и нешто слабије пословне резултате компанија из ЕПЦГ Групе на крају трећег квартала многи медији и политички актери објашњавају тако што менаџменту спочитавају лоше потезе, нестручност и недомаћинско пословање. Како Ви на то гледате?
Ровчанин: Сматрам да се ради о политички мотивисаним манипулацијама. ЕПЦГ је најзначајнија компанија у државном власништву, па је, ма колико дјеловало непристојно или ниско, сасвим очекивано то што се сваки политички сукоб у земљи прелама и кроз однос према овој компанији. У много наврата сам говорио о врло несређеном стању у коме сам затекао компанију, почев од спора пред ЕЕЗ због пријевременог прекорачења броја радних сати у ТЕ „Пљевља“, преко неких неоправдано високих непроизводних трошкова, закључно са изазовима пандемије и, на крају крајева, енергетском кризом која генерише знатно веће расходе од пројектованих.
Конкретно, када је ријеч о резултатима, ЕПЦГ је трећи квартал завршила с профитом од 412,8 хиљада еура, док је приход увећан за 28,5 милиона еура. Највећи ефекат на овакав профит Компаније, као што је већ речено, имају високе цијене електричне енергије на берзи,коју је ЕПЦГ била принуђена да увози због лоше хидрологије и недовољне производње електричне енергије. ЕПЦГ је у првих девет мјесеци прошле године пословала са 2,2 милиона добити, када је цијена електрчине енергије била пет пута мања од тренутне на међународној берзи. Само током августа ове године, ЕПЦГ је, у циљу стабилног снабдијевања електричном енергијом, реализовала додатан увоз енергије у вриједности од 15 милиона еура.
Подсјећам на то да ЕПЦГ, иако је имала правни основ за то, није повећала цијену електичне енергије ни домаћинствима нити привреди док су многе земље, како у Европи, тако и у региону то учиниле. ЕПЦГ је на тај начин водила рачуна о актуелној социо-економској ситуацији у држави изазвану поремећајем тржиста и отежаним пословањем насталим усљед пандемије. С тим у вези, сматрам да назначене оцјене, на које смо могли наићи у дијелу јавности, нијесу тачне, а не мислим ни да су коректне, јер се не може очекивати да се, у веома неповољним тржишним околностима, истовремено остварују два ефекта: већи профит и ниже цијене за грађане.
ИН4С: Говорили сте о развојним плановима ЕПЦГ. Међутим, када се имају у виду све тешкоће и непредвиђене околности те и даље присутну КОВИД криза, колико је реално да ЕПЦГ уђе у реализацију најављених инвестиционих аранжмана?
Ровчанин: Током претходних неколико мјесеци било је много ријечи о пројектима које планирамо да реализујемо. Упркос свим тешкоћама, а сагласан сам са оцјеном да драматичан раст цијена на тржишту и КОВИД-19, у значајној мјери, отежавају пословање, вјерујем да ЕПЦГ има капацитет да се упусти у развојне пројекте. Свјесни смо чињенице да је енергетска транзиција неизбјежна и, с тим у вези, уколико желимо да пратимо свјетске трендове, морамо инвестирати у пројекте који се заснивају на експлоатацији обновљивих извора енергије. Алтернатива томе је испадање из озбиљних токова и фактички губитак како енергетске, тако и економске стабилности Црне Горе. Закључно, могло би се рећи да су развојни пројекти ЕПЦГ нешто што би требало да представља економски приоритет наше државе и, у том смислу, очекујем подршку свих релевантних државних институција.
ИН4С: У јавности се много прашине дижеоко еколошке реконструкције постојећег термо блока у Пљевљима. Када би требало очекивати почетак реализације овог пројекта и каква је, по Вашем мишљењу, будућност ТЕ „Пљевља“ у свјетлу све оштријих захтјева Енергетске заједнице у погледу очувања животне средине?
Ровчанин: Еколошка реконструкција ТЕ „Пљевља“ заиста јесте стратешки пројекат, јер представља гаранцију да ћемо најважније постројење моћи да користимо све до тренутка изградње и пуштања у рад адекватних замјенских капацитета. Уговор о том послу, потписан прошле године, има низ мањкавости и свакако не представља документ који бисмо сада, да нам може бити, потписали под истим условима, али је ситуација таква да нам је избор прилично сужен: или ћемо радити по том уговору или ћемо потрошити милионе еура на плаћање пенала и остати без реконструкције која јесте предуслов продужења рада ТЕ. Сматрам да, као озбиљни људи који покривају одговорне функције, немамо право на авантуризам. Ваља нам, дакле, из постојећег стања, које је, понављам, далеко од идеалног, извући максимум и, уз извјесне корекције, спровести у дјело план еколошке реконструкције. Наведене корекције се односе на могуће рачунање додатног износа од петнаестак милиона еура. Преговори са извођачима су у току, тако да рачунам да бисмо, на прољеће сљедеће године, могли ући у процес реализације пројекта.
Што се тиче будућности ТЕ „Пљевља“, наша жеља је да се пхасе-оут прилагоди реалним потребама како Компаније, тако и тренутно запослених у том постројењу. Промптно гашење ТЕ би, без икакве сумње, трајно и темељно урушило црногорску економију, а о социјалним проблемима, у виду огромног броја људи који би остали без посла, да и не говорим. Наш циљ је да, извођењем еколошке реконструкције, продужимо активност ТЕ „Пљевља“ барем до пуштања у рад адекватних замјенских капацитета и, не мање важно, изналажења праведног рјешења за радну снагу из ТЕ и РУП-а. То је врло комплексан задатак и мислим да је јасно да нам је, поред свих снага којима располажемо, неопходна подршка државе, али и разумијевање релевантних међународних институција, тим прије што, као што се из претходног може закључити, питање ТЕ „Пљевља“ увелико превазилази пословне планове једне компаније, увелико залазећи у социо-економску структуру цијелог црногорског друштва.
ИН4С: До када би ТЕ „Пљевља“ могла да ради?
Ровчанин: нема прецизно дефинисаног одговора на то питање. Саговорнике често подсјећам на размишљања менаџмента ХСЕ, словеначке националне енергетске компаније, који очекује да рад своје ТЕ „Шоштањ“ продужи до 2040. године, иако тамошња политичка елита жели да веже пхасе-оут за 2033. годину. У сваком случају, нама би одговарало да ТЕ „Пљевља“ траје што дуже и борићемо се за то, али је јасно да не зависи све од нас, него и од домаћег и иностраног политичког фактора.
ИН4С: Кад се могу очекивати први радови на топловоду од ТЕ до града?
Ровчанин: Почетак радова на топловоду од ТЕ до града зависи од много фактора и није лако дефинисати тачан датум, али вјерујем да би се, уз повољан ток преговора са извођачем еколошке реконструкције те задовољавајућим током спровођења јавних набавки и активности Општине Пљевља могло очекивати да радови буду започети на прољеће, у идеалним околностима, средином или крајем априла. Но, понављам, термин је овдје дат тек оквирно, јер ће зависити од мноштва фактора, а многи од њих су ван нашег досега.
ИН4С: У више наврата сте истицали да је за реализацију амбициозних инвестиционих планова потребно и кадровски ојачати Компанију. С друге стране, многи тврде да је од доласка новог пословодства и менаџмента у ЕПЦГ на сцени неконтролисано запошљавање. Ваш коментар?
Ровчанин: Што се тиче оптужби на рачун политике запошљавања, вјерујем да је разумљиво то што је пажња јавности усмјерена ка начину пословања, тиме и кадровској политици најзначајније компаније у држави, али цијеним да би, на фону начелног опредјељења за ваљано информисање грађана, медији требало да буду савјеснији при анализирању ове теме. Током претходних неколико мјесеци, неки радници су напустили Компанију, неки су постали дио нашег колектива, а бројно стање је такво да прилично одудара од апокалиптичних процјена.
Конкретно, у посљедњих шест мјесеци примљено је 115 лица, од чега 29 на неодређено, а 86 на одређено вријеме. У истом периоду, радни однос је престао за 51 лице. У погледу трошкова који се односе на зараде стање је, такође, много друкчије од оног каквим су га представљали неки медији и политички субјекти. Трошкови су, наиме, износили 1,3 милиона еура више него у истом периоду прошле године, од чега 1,15 милиона отпада на отпремнине, што значи да је, на име зарада, од јануара до октобра, дошло до раста од 3,2 одсто у односу на исти период прошле године, а не 8,7 одсто, како је то навођено у јавности.
Када је ријеч о самој Компанији, мислим да имамо много респектабилних стручњака, с тим што је, за реализацију свих предвиђених инвестиција, потребно и појачање у виду неких нових стручних кадрова. Постојећа радна снага је, без икакве сумње, довољна за одржавање постојећих постројења, али ако нам је жеља да градимо нове производне објекте, морамо бити спремни на то да, у циљу растерећења људства и ефикасног извршавања задатака, примамо и нове људе. Вјерујем да би та синтеза искусних радника и новог кадра могла резултовати стварањем оквира унутар ког би се, без икаквих проблема, управљало знатно већим бројем постројења него што је сада случај. Чињеница је, дакле, да морамо примати нове раднике уколико нам је циљ да ојачамо Компанију.
ИН4С: Шта очекујете од наредне 2022. године и који су, узимајући све у обзир, приоритетни задаци?
Ровчанин: Планирани инвестициони фонд за наредну годину износи 200 милиона еура, тако да очекујем да се, поред рјешавања неких текућих проблема, уђе у реализацију пројеката „Солари 3000+“, „Солари 500+“, еколошке реконструкције, топлификације Пљеваља и ВЕ „Гвозд“. Такође, важну ставку ће представљати заштита интереса Компаније у погледу дефинисања цијена према крупним потрошачима, јер видимо да цијене електричне енергије на тржишту доживљавају значајне варијације и проузрокују бројне проблеме.
Такође, надам се да, без обзира на све евентуалне тешкоће, грађани неће осјетити додатан терет у виду увећања цијене електричне енергије. Но, да би се тако нешто реализовало, морамо, као што је већ речено, заштитити Компанију од губитака које би проузроковале старе и веома ниске цијене према крупним потрошачима.
IN4S