Говорећи о буџету установе на чијем је челу за наредну годину, Шћекић подсјећа да је дуг Фонда за здравствено осигурање на дан 31.12.2020. износио приближно 49 милиона еура
Буџетом за наредну годину Фонду за здравствено осигурање (ФЗО) опредијељена су средства у износу од 332,7 милиона еура, што је за око 19,6 милиона мање од нацрта буџета који смо послали, саопштио је у интервјуу за Портал РТЦГ директор Фонда Драгослав Шћекић. Он сматра и да су опредијељења средства недовољна, с обзиром на, како је рекао, наслијеђена дуговања које је оставио претходни менаџмент, али и стално растуће трошкове здравственог система.
Говорећи о буџету установе на чијем је челу за наредну годину, Шћекић подсјећа да је дуг Фонда за здравствено осигурање на дан 31.12.2020. износио приближно 49 милиона еура.
Управо то, како је оцијенио, показује какав је однос претходне власти био према здравственом систему и какву је ситуацију затекао нови менаџмент Фонда.
“Јавни здравствени систем је систематски годинама урушаван, како би поједине приватне здравствене установе на рачун грађана убирале енормне новчане износе. Ново руководство је са таквом праксом прекинуло и започело је са јачањем Јавног здравстеног система. Посебно смо поносни на јачање Монтефарма, започели смо поступак враћања стоматологије у јавно здравствени систем, реформу која је извршена у дијелу приватних апотека”, рекао је Шћекић.
Одобрена средства која су мања од достављеног нацрта
Подсјећа да је нацртом буџета Фонда за ову годину био планиран износ од око 311,7 милиона еура, а да су одобрена средства у износу од око 304 милиона.
Фонд је, каже, у Нацрту буџета за ову годину утврдио укупна средства у износу од око 352,4 милиона, што је, напомиње, ”увећање у односу на 2021. годину у износу од 48,5 милиона или за 15,96%”.
“Разлог за износ наведен у нацрту буџета условљен је тиме што су сагледани наслијеђени проблеми из претходног периода који су резултирали стварањем акумулираних неизмирених обавеза, као и сагледавањем стварних потреба здравственог система. Наиме, увођењем нових процедура дијагностике и лијечења и набавком нове опреме долази до пораста трошкова, јер то повлачи за собом трошкове љекова и медицинских средстава и другог потрошног материјала и сервисно одржавање”, рекао је Шћекић.
Сматрају да ће одобрена средства која су мања од достављеног нацрта, тј нереално планирање буџетских средстава за здравствени систем, за посљедицу имати “стварање финансијски неодрживог здравственог система”.
“Министарство Финансија је у предлогу буџета за Фонд опредијелило средстава у износу од 332.760.942,80€, што је за 19.676.984,57 мање од нацрта које је послао Фонд. Опредијељења средства су недовољна обзиром на наслијеђена дуговања које је оставио претходни менаџмент као и стално растуће трошкове здравственог система”, напомиње Шћекић.
Он истиче да је ФЗО с новим менаџементом на челу у протеклих осам мјесеци започео свеукупну реорганизацију рада и пословања, чији ефекти су, тврди, у једном дијелу видљиви већ сада.
Епидемија повећала потрошњу
“Очекујемо да конкретни финансијски бенефити буду видљиви у току 2022. Јавним позивом за приватне апотеке, број приватних апотека које су у уговорном односу са Фондом је са 198 смањен на 120 апотека, те се тиме Црна Гора по први пут почела примицати европским стандардима у тој области, док ће економски ефекти овог успјешног пројекта бити видљиви у пуном обиму у 2022”, казао је Шћекић.
Одлуком о распореду средстава Фонда за 2021. за љекове и медицинска средства Монтефарма опредијељена су, каже Шћекић, средства у износу од 67,9 милиона еура.
“Поједине здравствене установе, руководећи се својим стварним потребама, захтијевале су већи износ средстава, док су им одлуком, која је ускладјена са Буџетом, опредијељена средства у мањем износу. Тај несклад тражених и опредијељених средстава је нарочито изражен код цовид болница, посебно у дијелу средстава потребних за љекове и медицинска средстава, а на шта су и саме установе указивале, истичући да се не могу уклопити у финансијске оквире који су дати Буџетом. У тренутку исказивања потреба за финансијским средствима нијесу могли предвидјети развој епидемиолошке ситуације и повећану потрошњу љекова медицинских средстава, као и личне заштитне опреме”, казао је Шћекић.
Обзиром на то да је епидемиолошка ситуација условила повећану потрошњу љекова и медицинских средстава, Монтефарм је, појашњава, из наведених разлога тражио проширење плана јавних набавки за 43 милиона.
“Потрошња у здравственом систему је значајно повећана, а што је условљено пандемијом вируса Цовид-19, као и због увођења нових интервенција и дијагностичких процедура, љекова и др. Пандемија вирусом Цовид–19 је условила турбулентност здравственог Система Црне Горе, непредвидим по питању свих сегмената”, рекао је Шћекић.
РТЦГ