То, поред осталог, пише у Извјештају о примјени Закона о јавним окупљањима и јавним приредбама за 2020. годину, који су припремили Министарство унутрашњих послова (МУП) и Управа полиције (УП), а који је Влада усвојила на сједници 26. марта
Полиција у току прошле године није увијек поступала уједначено у односу на јавне приредбе и окупљања грађана, а селективност је дијелом узрок и честих измјена и недовољно прецизних нареби и мјера против ширења коронавируса.
То, поред осталог, пише у Извјештају о примјени Закона о јавним окупљањима и јавним приредбама за 2020. годину, који су припремили Министарство унутрашњих послова (МУП) и Управа полиције (УП), а који је Влада усвојила на сједници 26. марта.
Из ресора на чијем је челу Сергеј Секуловић наводи се и да су саме здравствене мјере за сузбијање пандемије коронавируса “у знатној мјери допринијеле селективности поступања полиције”.
“Из разлога што су биле подложне честим измјенама и недовољно прецизне. Надаље, Министарство здравља, односно Институт за јавно здравље (ИЈЗ), нису користили законом дату могућност подношења захтјева за ограничење слободе јавног окупљања у случају када је угрожено здравље, чиме би се обезбиједила потпуна и адекватна примјена члана 14 став 1 Закона о јавним окупљањима и јавним приредбама.
Према подацима којим располажемо, Министарство здравља у извјештајном периоду није поднијело нити један наведени захтјев, сматрајући да су се самим доношењем наредби за предузимање привремених мјера за спречавање уношења у земљу, сузбијање и спречавање преношења новог вируса ковид-19, стекли услови за наведено иако је правна посљедица овог била само кривична одговорност учесника јавног окупљања – дакле имала су репресивне посљедице, а циљ наведене одредбе Закона је управо превентивно дјеловање у циљу заштите здравља људи”, пише у Извјештају.
Више од 1,2 милиона учесника јавних скупова
Према том документу, више од 1,2 милиона грађана присуствовало је јавним окупљањима и приредбама у прошлој години, што је за 338 хиљада више него годину раније.
Полиција је у прошлој години учествовала у обезбјеђењу 684 јавних окупљања и 182 јавне приредбе.
У извјештају се наводи и велик број конкретних окупљања, али не и патриотски скуп који је услиједио након парламентарних избора и одржан 6. септембра на Тргу независности у Подгорици, и са којег је из УП на чијем је челу тада био Веселин Вељовић, саопштено да је окупио 50 хиљада грађана.
“Чињеница је да у извјештајном периоду како перцепција јавности тако и општи утисак свједоче једном селективном поступању Управе полиције у односу на (не)дозвољавање одржавања јавних окупљања, обезбјеђивање јавних окупљања као и различито поступање у односу на обавезу пријављивања појединих јавних окупљања. Наведено је разлог за забринутост, а сљедствено томе изискује и потребу дјеловања, превасходно Министарства унутрашњих послова, кроз све законом дате механизме. Крајњи резултат којем се тежи јесте пуно поштовање људских права и слобода, односно у конкретном случају поштовања права на слободу јавног окупљања”, пише, поред осталог, у Извјештају.
Пише и да су “одређена јавна окупљања”, иако неспорно спонтана, регистрована као окупљања која нису пријављена, па су према томе и из УП од учесника тражили да се разиђу.
“А уколико не би поступили по издатом наређењу полиција је предузимала мјере и радње у смислу примјене овлашћења, па и самих средстава принуде”, пише у Извјештају.
Нереди и насиље на осам окупљања
У току извјештајне године, како се наводи, регистровано је осам јавних окупљања која су резултирала насиљем или нередом.
Од тога, у Подгорици, Никшићу и Пљевљима по два, те Будви и Бару по једно.
Поред осталих, у извјештају је наведено непријављено јавно окупљање које је одржано 24. јуна 2020, када се, како се наводи, испред зграде Центра безбједности Подгорица, у Улици Светозара Марковића окупило око 100 грађана.
“Након издатог упозорења и датог наређења окупљени грађани се нису разишли, те је стога дошло до употребе средстава принуде (физичка снага и хемијска средства). Том приликом је лишено слободе 19 лица због постојања основа сумње да су извршили кривично дјело из члана 379 Кривичног законика ЦГ (непоступање по наредби за удаљавање)”, наводи се у извјештају.
Истог дана, око 22 сата, како пише у документу, дошло је до поновног непријављеног окупљања око 70 грађана испред зграде ЦБ Подгорица.
“Те је том приликом због непоступања по наређењу, лишено слободе десет лица”, пише у извјештају.
Додаје се и да је о том догађају упознат надлежни државни тужилац у Подгорици, “који се изјаснио да нема елемената кривичног дјела”.
Како је незванично саопштено “Вијестима”, тужилац се до данас није изјаснио о евентуалној кривици 19 лица која су због окупљања испред зграде ЦБ приведена раније истог дана.
Међу окупљањима која су резултирала насиљем или нередом су и скуп 13. маја 2020, када се због лишавања слободе епископа будимљанско-никшићког, Јоаникија и свештеника Митрополије црногорско- приморске, испред зграде ЦБ Никшић окупило око 1.000 грађана, који су блокирали саобраћај на једној од градских саобраћајница.
Описан је и скуп испред Општине Никшић, 24. јуна, када се, како пише, неколико стотина грађана окупило у циљу подршке будванској локалној самоуправи.
Непријављена јавна окупљања са исходом нереда или насиља која су описана у извјештају, односе се на окупљања на исте датуме и исте поводе као она у Никшићу.
За извјештајни период полиција је, како се наводи, у 15 случајева донијела рјешење којим се не дозвољава одржавање јавног окупљања.
У највећем броју случајева, како је наведено, у питању су скупови који нису благовремено пријављени и односе се, у највећем броју, на литије.
За нека окупљања, попут скупа “Сви заједно за грађанску европску Црну Гору”, који је за 13. фебруар прошле године на тргу на Цетињу одобрење тражила Црногорска културна мрежа (ЦКМ), из полиције нису дали сагласност “из разлога могућности угрожавања јавног реда и мира, вршења кривичних дјела, као и угрожавања безбједности лица и имовине”.
У извјештају ресора Секуловића, у дијелу који се односи на селективно поступање, пише и да је МУП, “у циљу обезбјеђивања недвосмисленог законског рјешења, које неће бити подложно било каквим тумачењима која могу довести до наведених ситуација”, предузело прве кораке у дијелу измјена и допуна важећег Закона.
“Наведено ће довести до уједначавања праксе у поступању и прекида селективног поступања у односу на поједина јавна окупљања”, пише у Извјештају.
/Вијести/