Скоро четири деценије „ударна игла“ режима и кума „вјечне“ Весне Меденице: Специјални тужилац Стојанка Радовић – од „Орловог лета“ до „Ацовог злата“

Радовић спада у ред оних који су од своје сервилности режиму имали и те како користи, па се из њеног имовинског картона види да су њена годишња примања 30 553,00 евра, власница је стана од 86 квадрата.

Стојанка Радовић

Припремила: Анастасија Ненезић

Скоро четири деценије једна је од кључних фигура црногорског правосуђа је специјални тужилац Стојанка Радовић. Још од 80тих година Радовић је константно на различитим функцијама у тужилаштву.

У „судско-тужилачкој“ ујдурми која траје у Црној Гори, по свему судећи, свој успон, између осталог дугује кумству са вјечном шефицом црногорског правосуђа Весном Меденицом.

Тренутно обавља функцију државног тужиоца у Врховном државном тужилаштву, а била је први Специјални тужилац у Црној Гори.

Радовић је, како сазнаје ИН4С, тужилац у кога СДТ Миливоје Катнић, има највеће повјерење, па је тако од 2015. године на његов захтјев упућена на испомоћ у Специјално тужилаштво.

Тренутно ради на „од важности за државу“ случају, крађе кућног накита брата шефа државе, Аца Ђукановића. Накит у износу од неколико стотина хиљада евра, како се сумња, отуђила је кућна помоћница, мада је потпуно нејасно струци и лаичкој јавности зашто се овим случајем бави Специјално тужилаштво.

Каријеру Стојанке Радовић, обиљежио је обрачун са противницима режима, па је тако њен мандат као прве специјалног тужиоца у Црној Гори остао упамћен по случају познатом као Орлов лет. 

Орлов лет као „претеча“ чувеног „државног удара“, био је монтирани процес, само сходно моменту и потреби режима, „кривци“ су тада били Албанци.

Десторица Албанаца осуђени су у групи од њих укупно 17 за кривична дјела злочиначко удруживање ради противуставних делатности и припремање дјела против уставног уређења и безбедности Црне Горе, односно недозвољеног држања оружја и експлозивних материја. 

Радовић је имала и 2016. године, једну од кључних улога у монтираном процесу „државни удар“

Наиме, иако је законом забрањено обмањивање осумњиченог, то није спријечило тужиоца Стојанку Радовић да на саслушању 16.10.2016. године свјесно обмани Бранку Милић, тврдећи како је у полиција у Подгорици пронашла већу количину припремљеног оружја за потребе наводног државног удара.

У видео прилогу, који је ИН4С ексклузивно објавио 2016. године, Радовић је, током саслушања Бранке Милић, за само један минут, три пута навела тезу о постојању унапријед припремљеног аутоматског оружја.

Тако Радовић прво саопштава Милићевој да је „Синђелић дао налог да се унапријед припремљено оружје расподијели члановима групе“, потом додаје да је „Дикић ишао према унапријед допремљеном, припремљеном скривеном склоништу оружја и муниције“ и на крају каже да је „велико оружје ту било ускладиштено“.

У питању је, међутим, тешка неистина, односно класично обмањивање, јер у Подгорици није постојало никакво оружје које је требало да се искористи у наводном државном удару, чиме је Стојанка Радовић свјесно доводила Милић у забуну.

Сјетићемо се да је то оружје, остало на дну неког језера на Косову и Метохији.

Након низа искустава и „специјализације“ на обрачуну са противницима режима, Стојанка Радовић је узела активну улогу у обрачуну са посланицима Демократског фронта. Тако је она била иницијатор чувеног противуставног “стављања у затвор” Небојше Медојевића и Милана Кнежевића, јер њихова свједочења нису задовољила њене високе критеријуме.

Радовић је предложила стављање у затвор иако су посланици имали имунитет, и иако у историји правосуђа није запамћено стављање свједока у затвор. Радовић спада у ред оних који су од своје сервилности режиму имали и те како користи, па се из њеног имовинског картона види да су њена годишња примања 30.553,00 евра, власница је стана од 86 квадратних метара.

Али то није све, у јулу 2019. године јавност је свједочила скандалозном избору кандидата за судије Основног суда, гдје је кћерка Стојанке Радовић, Неда Вукославчевић, за одговор на једно бесмислено питање добила 19 од 20 максималних бодова, па је тако тренутно кандидат за судијску функцију и чека распоређивање, што значи да ће се дуга традиција породичног служења “правном“ систему наставити. У комисији за оцјењивање налазила се кума Весна Меденица, па овакав избор и не чуди.

ИН4С

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pin It on Pinterest

Wordpress Social Share Plugin powered by Ultimatelysocial