Пише: Горан Даниловић
Ако је министрица просвјете смијенила госпођу Ђачић са мјеста в.д. директорице једне сеоске основне школе у Пљевљима, зато што је несумњиво утврђено да је на друштвеним мрежама вријеђала и ниподаштавала припаднике других националних и вјерских заједница, онда пуна подршка министрици Братић. Ако је то, међутим, урађено само због ове фотографије онда се прописно обрукала.
Велики “стручњаци” из појединих НВО и приучени “медијски истраживачи” у свакој шајкачи и сваком грбу виде смртни гријех.
Претеча свих кокарди је ова француска тробојница савијена у круг и била је незаобилазни украсни детаљ код француских младића након чувене Француске револулиције, носили су је на капама и на реверима – изгледа “злокобно српски” али је, ето, Француска.
Од тада су многе “значке” округлог облика кокарде и ношене су с поносом широм Европе.
Имали смо много краљевских, принчевских, официрских, четничких и иних кокарди. Чак ни она равногорска нигдје у Европи, изузев у Хрватској, није забрањена. За разлику од “хрватских”, ниједан српски знак, значка, поздрав, грб, ниједна застава или пјесма, нису забрањени/е.
Са овом капом, ова дјевојка, могла би прошетати по цијелој демократској Европи. Али са, рецимо, “партизанском капом и петокраком” не би могла ни у Мађарску, ни у Пољску, литванију, Летонију.., а у Словенији Јанеза Јанше привели би је, макар, на информативни разговор.
У неким од ових земаља забрањено је и ношење мајица са ликом чувеног Чеа.
Дакле, ако је смијењена због шајкаче и грба на њој, због “кокарде” коју је неко поистовјетио са онима које је Вељко Булајић у својим филмовима пришивао “четничким страшилима” онда се ради о јадном изговору и јаднијој “доследности”.
Престаните да лажете и да искривљујете историју.
Престаните да пљујете по трајању цијелог једног народа.
Чак и оне: шубара и шајкача, грбови и кокарде које је носио ђенерал Михаиловић никада у западној Европи и САД нису биле прогоњене нити их је здрави разум и пристојно образовање могло доводити у везу са усташким и нацистичким ознакама, значкама и капама.
Врховни командант краљеве војске у отаџбини Краљ Петар све вријеме рата провео је у Лондону, а врховни командант усташких и нацистичких хорди био је у Берлину. Дакле, никада нам капе нису биле исте нити могу бити.
Ми овдје имамо, очигледно, проблем са оним што је под капом, а не на капи.