СОЦИЈАЛИСТИЧКА НАРОДНА ПАРТИЈА ЦРНЕ ГОРЕ
Саопштење за јавност
(5. јул 2020. године)
Ових дана смо свједоци невиђене хајке против брачног пара Касалица, хапшења по налогу врха режима, и уз директну подршку министра Бошковића. Свима је више него јасно да је ријеч о освети, искључиво због тога што је Здравко Касалица остао вјеран светињма и исконској Црној Гори.
На сцени је класичан примјер селективне правде, гдје Здравка и његову супругу приводе као највеће криминалце, док, са друге стране, бројни велики случајеви корупционашких радњи људи блиских режиму, остају ван домашаја правде, застаријевају или се чувају у тајним сефовима и фиокама тужилаштва.
Тврдње ДПС-а да су пред органима државе сви исти, још једна је у низу бескрупулозних неистина. Када се толико ДПС и њихов “бијели орао” залажу за правду, требали су да се распитају за начелника генералштаба Драгутина Дакића. Сигурни смо да су упознати због чега је супруга поменутог генерала, супротно Закону о раду и Закону о запошљавању, без одлуке, пријаве и јавног оглашавања, у периоду од 19.12.2013.године до19.04.2014.године, као директорица “Дневног центра” у Беранама, незаконито примила 48 радника и првом пресудом Суда огласила кривом уз образложење да је причинила штету Општини Беране у износу од скоро 100.000 еура. Даље пресуде у овом случају говоре да је селективна правда гора од сваке неправде.
Социјалистичка народна партија пита куда иде ово друштво и који су то критеријуми којима се служи министар војни, постављајући или смјењујући одређене кадрове. Је ли довољно то што се неко угледа на њега, па се изјашњава као “бивши Србин”, или модерније дукљанин, да би постао руководећи кадар у Војсци Црне Горе.
И ова политичка папазјанија се ближи крају, тако да су узалудна сва настојања Предрага Бошковића да, уз Милутина, глуми ударну песницу режима. Крај августа означава и крај тираније ДПС-а и његових политичких сателита.