МИНИСТАР ФИНАНСИЈА И СОЦИЈАЛНОГ СТАРАЊА ПОРУЧИО ДА РАДЕ ЗАКОНИТО И ЧИСТО
Гасимо пожаре на све стране, знаће се гдје иде сваки цент
Свако инсистирање на нечему као што је “технички” (непостојећи) ребаланс, пред крај године, је малициозан покушај трошења драгоцјеног времена, спиновања приче о незаконитом раду нове Владе, као и покушај заустављања реформи
Министар Милојко Спајић, Фото: Саво Прелевић
Министар финансија и социјалног старања Милојко Спајић у интервјуу “Вијестима” је изјавио да ће Влада имати циљно оријентисани предлог закона о буџету за идућу годину, који ће омогућити апсолутну транспарентност у трошењу сваког цента новца пореских обвезника – да се тачно зна зашто и гдје новац тачно иде.
Спајић је поручио да је Црна Гора, захваљујући емисији обвезница од 750 милиона еура, мирно ушла у неизвјесну 2021. годину, и да су интерне процјене инвестиционих банака, које су биле фнансијски савјетници, да се овим уштедјело скоро 100 милиона еура.
Министар је рекао да емитовање није било тајно, већ интерног карактера, које захтјевају све хартије од вриједности издате под Руле 144А америчког СЕЦ-ја, наводећи да је главни дио трансакцијске документације већ јавно објављен и на Лондонској берзи.
“Тешко је схватљиво зашто неки политичари који се представљају за финансијске експерте могу да стављају у питање ове ствари, јер свако ко је икад учествовао на тржишту капитала у било ком капацитету, или да карикирам да је чак у најгорем случају гледао неку Нетфлиx серију са том тематиком, може да потврди наведено”, рекао је Спајић, након што је објаснио процедуру и правила.
За реални предлог буџета треба више времена: Министар Спајић
За реални предлог буџета треба више времена: Министар Спајићфото: Саво Прелевић
Спајић је рекао да није потребан ребаланс буџета за ову годину, тврдећи да је све урађено законито те да је ситуација чиста по том питању.
“Уредбом о организацији и начину рада државне управе се ниједан цент износа утврђених у Закону о буџету за 2020. годину није мијењао… Имајући у виду наведено, крајње је злонамјерно и погрешно “добацивање” појединаца да се уредбом мијења Закон о буџету за 2020. И не само да је злонамјерно, већ овакав дискурс представља крајњи степен лицемјерја, јер су ти исти појединци небројено пута у протеклих 30 година – док су били на власти, поступали на идентичан начин након формирања измијењене Владе, уредбом су утврђивали која министарства ће управљати и располагати средствима из буџета, за ту текућу календарску годину. Уредба и Закон о буџету за 2020. годину егзистирају у нашем правном поретку паралелно и међу њима нема никакве колизије, нити незаконитости у њиховој коегзистенцији”, нагласио је Спајић.
Министар је казао да су се одлучили за одлагање предлога буџета за 2021, између осталог, и због нетранспарентног вођења државних финансија од потрошачких јединица претходне владе, гдје за примјер наводи трошкове за изнајмљивање непознатих канцеларија, куповину и одржавање мегаломанског возног парка, 50 милиона еура консалтинг уговора, чак и зараде запослених који се не појављују…
Додао је да привремено финансирање нема никаве везе за буџетом за ову годину и да свако инсистирање на нечему као што је (непостојећи) “технички” ребаланс, само недељу дана до краја године, “представља крајње малициозан покушај трошења драгоцјеног времена, спиновања приче о незаконитом раду нове Владе, као и покушај заустављања реформи и гашења пожара на свим странама”.
“Да сумирамо, Закон о буџету за 2020. годину престаје да важи истеком 2020. и нема никакве везе са 2021. годином и привременим финансирањем..,” указао је Спајић.
Поручује да се привременим финансирањем обезбјеђује редовна исплата зарада, пензија, социјалних и других давања, као и сервисирање осталих важних исплата које су од значаја за грађене и привредне субјекте.
Емитовање није било тајно, већ интерног карактера: Спајић
Емитовање није било тајно, већ интерног карактера: Спајићфото: Саво Прелевић
Министар је казао да су се одлучили за одлагање предлога буџета за наредну годину, између осталог, и због нетранспарентног вођења државних финансија од потрошачких јединица претходне владе, гдје за примјер наводи трошкове за изнајмљивање непознатих канцеларија, куповину и одржавање мегаломанског возног парка, 50 милиона еура консалтинг уговора, чак и зараде запослених који се не појављују…
“Из овог разлога, одлучили смо да приступимо изради предлога закона о буџету за 2021. годину, тек након низа провјера”, нагласио је он.
Спајић, чијем је ресору сада припојена и социјална политика, најавио је враћање дјечјег додатка за који су, како тврди, анализе показале да је боље рјешење за подстицање наталитета од спорног закона о мајкама.
Поручује и да у новој Влади, чији је члан, неће бити пракса предлагања измјена закона у циљу персоналних (не)промјена, за разлику од неких претходних влада.
Након позајмице од 750 милиона еура, изјавили сте да се мирно наредне двије године. Због неизвјесности коју носи пандемија и очекивања за лошу и наредну туристичку сезону, можемо ли бити мирни или државу чека ново задужење?
Каква год да буде сезона, однос јавног дуга и БДП-а је достигао свој врхунац и почеће да пада кроз 2021. годину. Чак и тај износ од око 88,6 одсто БДП-а је више посљедица великог пада БДП-а, него повећања дуга у апсолутном износу јер, према процјенама које имамо, нето јавни дуг, у апсолутном износу, би требало да задржи ниво који је приближан прошлогодишњем.
Најбитнији дио је коришћење средстава које се кроз обвезнице добију. Ако средства буду ишла на потрошњу, то представља проблем, међутим ако буду ишла на враћање старих дугова и нове инвестиције, то је позитивно за Црну Гору.
Сценарио по којем смо правили пројекције прихода за 2021. годину предвиђа туристичку сезону на 55 одсто нивоа из 2019. године (пред-ковид година), што говори да смо прилично конзервативни при скицирању буџета, имајући у виду да су Албанија и Хрватска имале тај проценат реализације у туризму и у 2020.
Због потребе да се проактивно реагује и да се на вријеме обезбиједе средства за отплату дуга ушли смо у реализацију 750 милиона еурообвезница, настојећи да искористимо повољан тржишни моменат, али и потребу да не чекамо посљедњи тренутак да се средства обезбиједе, јер смо имали врло тешку ситуацију у трезору, а обвезница из 2016. је долазила на наплату у марту 2021. Да смо чекали јануар или фебруар 2021.године, камата би била сигурно много већа, ако би уопште били у могућности да се задужимо.
Међународни монетарни фонд и инвестиционе банке су нам указале да је само прије мјесец него су емитоване обвезнице за прошлу Владу рађен сценарио изласка на тржиште са 3,5 – 3,6 одсто каматном стопом. Уз то, Украјина која је само два дана касније после нас изашла на тржиште са сличним кредитним рејтингом је имала скоро двапут већу каматну стопу, истакао је Спајић
Интерна процјена инвестиционих банака које су биле финансијски савјетници је да смо овим чином уштедјели скоро 100 милиона еура у будућности.
То емитовање није било тајно, већ интерног карактера које захтјевају све хартије од вриједности издате под Руле 144А америчког СЕЦ-ја (трилиони еура свјетских обвезница користе тај Руле 144А које је иначе најкоришћенији за те сврхе).
Интерни карактер подразумијева да само особе које су есенцијалне при припремању докумената и одлука везаних за обвезницу се и упуте у процес. То се ради због превенције (тзв. инсајдер трејдинга) да се не би спекулисало са обвезницама Црне Горе које су већ на тржишту и због других ограничења које тај Руле 144А предпоставља. Уз то, читава документација и збир свих трошкова трансакције је сада после завршетка листирања на берзи јавно доступан на упит, а већ су парламентарци и разне НВО и групе грађана искористиле то право и ми смо им послали све захтјеване информације иако је проспектус (главни дио трансакцијске документације) већ јавно објављен на Лондонској берзи. Тешко је схватљиво зашто неки политичари који се представљају за финансијске експерте могу да стављају у питање ове ствари, јер свако ко је икад учествовао на тржишту капитала у било ком капацитету, или да карикирам – да је чак у најгорем случају гледао неку Нетфлиx серију са том тематиком може да потврди горе наведено.
Иако је првобитно било планирано да емитујемо обвезницу у вриједности од 500 милиона еура због ванредно великог интересовања инвеститора (укупно интересовање инвеститора било је скоро три милијарде еура), између којих посебно треба истаћи највећи свјетски фонд БлацкРоцк (2.000 пута већи од црногорског БДП-а или половина БДП-а читаве Европе), који је, први пут, инвестирао у наше обвезнице, одлучили смо се да емитујемо додатне обвезнице у вриједности од 250 милиона еура.
Ставише, узели смо то под најповољнијим условима које је једна држава са Б+ кредитним рејтингом остварила ове године. Примјера ради, ММФ и инвестиционе банке су нам указале да је само прије мјесец дана за прошлу Владу рађен сценарио изласка на тржиште са 3,5 – 3,6 одсто каматном стопом. Такође, Украјина која је само два дана касније после нас изашла на тржиште са сличним кредитним рејтингом је имала скоро двапут већу каматну стопу. Црна Гора ће сад мирније ући у неизвјесну 2021. годину у којој се Европа затвара због нових верзија ковид-19. Новац добијен овим задуживањем биће распоређен на сљедећи начин: 385 милиона еура искористићемо за отплату дугова који доспијевају на наплату у 2021. години, износ од 135 милиона еура биће искоришћен у случају евентуалног дефицита, односно као својеврстан буффер (тампон) и додатна сигурност у случају негативних околности као што су МА и друго. Од осталих 230 милиона еура, дио средстава ће отићи на пријевремену отплату јако скупих, нетранспарентних и оперативно оптерећујућих кредита који су закључени у ранијем периоду, док ће други дио бити инвестиран у нашу привреду, односно њен развој.
Оно што је врло значајно и на чему ћемо инсистирати као предуслову за успјешно смањивање јавног дуга је одржавање буџетског дефицита испод три одсто који је и Мастришки критеријум Европске уније за чланице.
Најављен је предлог буџета више пута за 20. децембар, као и дан прије одлуке да идете на привремено финансирање. Одакле таква одлука у “посљедњи час” и зашто, како се став промијенио у само пар дана?
Државна ревизорска институција (ДРИ) је оцијенила да у буџету за 2019. годину, потрошачке јединице нијесу, у свим материјално значајним аспектима ускладиле пословне активности са законским и другим прописима који регулишу буџетско пословање у Црној Гори, због чега је дато негативно мишљење на тај буџет.
Ако бисмо дали предлог буџета који се ослања на раније коришћену, методологију за припрему буџета из 2019. и 2020. године, и ова Влада би поновила исту грешку. Због нетранспарентног вођења државних финансија од стране потрошачких јединица претходне владе (трошкови за изнајмљивање непознатих канцеларија, куповина и одржавање мегаломанског возног парка, 50 милиона консалтинг уговора, чак и зараде запослених који се не појављују…).
Из овог разлога, одлучили смо да приступимо изради предлога закона о буџету за 2021. тек након низа провјера. Посебно треба нагласити нову институцију буџетског инспектора коју уводимо у праксу и којом ће се олакшати дубинска провјера трошења државног новца. Рад бужетског инспектора, у комбинацији са налазима ДРИ, ће дати пуни пресијек стања трошења државног новца. ДРИ, сагласно закону, поступак провјере и давања мишљења и налаза даје пост фестум (након усвајања завршног рачуна), дакле – када је трошење већ завршено.
Знаће се тачно гдје иде новац пореских обвезника: Милојко Спајић
Знаће се тачно гдје иде новац пореских обвезника: Милојко Спајић фото: Лука Зековић
Нажалост, ова институција у скорије вријеме изашла је из својих надлежности, те је нашла за сходно да даје тумачење закона из надлежности Министарства финансија и социјалног старања, а прије него је календарска година завршена и завршни рачун усвојен. Конкретно, мислим на ситуацију гдје је ова институција на њеном веб сајту, јавно изнијела став о исправности пивременог финансирања, не само прије усвајања завршног рачуна за 2020. годину, већ и прије доношења званичног акта о привременом финансирању. У нашем правном поретку, тачно је одређено да тумачење закона може давати Скупштина Црне Горе, Уставни суд или у појединим случајевима институција која је била овлашћени предлагач за доношење конкретног закона.
Институцију буџетског инспектора ћемо да уведемо у праксу и тиме ће се олакшати дубинска провјера трошења државног новца. Рад бужетског инспектора, у комбинацији са налазима Државне ревизорске инститицје, даће пуни пресјек стања трошења државног новца
Сада пред собом имамо “бијели лист папира” на којем ћемо дати циљно оријентисани предлог закона о буџету, који ће омогућити аплолутну транспарентност у трошењу сваког цента новца пореских обвезника, да се тачно зна зашто и гдје новац тачно иде.
Привремено финансирање нико не спори, али указују на потребу техничког ребаланса и због промијењене уредбе и усклађивања приходне стране са нових 750 милиона. Да ли је законито без ребаланса?
Као прво, “технички ребаланс” не постоји. Ниједан важећи закон тај израз не познаје. Као што сам већ навео, уравнотежење, односно ребаланс буџета дефинисан је одредбама члана 8. Закона о буџету и фискалној одговорности којим је изричито предвиђено да се уравнотежење буџета врши ако током фискалне године, усљед ванредних околности и потреба, дође до повећања планираних издатака или смањења планираних примитака.
Крајње су злонамјерне ниједним аргументом неподржане тврдње појединаца о незаконитости привременог финансирања. Наиме, одредбом члана 37 Закона о буџету и фискалној одговорности прописано је да ако се закон о буџету државе не донесе до 31. децембра текуће, за наредну фискалну годину, Министарство финансија, до његовог доношења, потрошачким јединицама мјесечно одобрава средства до износа 1/12 (једне дванаестине) стварних издатака у претходној фискалној години. Потпуно је јасно да је наведеном одредбом закона одређено да се финансирање потрошачких јединица (министарстава, установа и слично.) врши до износа једне дванаестине стварних издатака у претходној фискалној години.
Дакле, привремено финансирање нема никакве везе са Законом о буџету за 2020. годину који представља план прихода и расхода државе, већ са стварним трошковима потрошачких јединица, трошковима који су се догодили. Дакле, привремено финансирање нема никаквих додирних тачака са буџетом за 2020. годину. Свако инсистирање на нечему као што је (непостојећи) “технички” ребаланс, само недјељу дана до краја године, представља крајње малициозан покушај трошења драгоцјеног времена, спиновања приче о незаконитом раду нове Владе, као и покушај заустављања реформи и гашења пожара на свим странама. Да сумирамо, Закон о буџету за 2020. годину престаје да важи истеком 2020. године и нема ама баш никакве везе са 2021. годином и привременим финансирањем.
Привременим финансирањем обезбјеђује се редовна исплата зарада, пензија, социјалних и других давања, као и сервисирање осталих важних исплата које су од значаја за грађане и привредне субјекте
Такође, још једном желим да истакнем да се привременим финансирањем обезбјеђују редовне исплате зарада, пензија, социјалних и других давања, као и сервисирање других важних исплата које од значаја за грађене и привредне субјекте.
Влада је практично наставила досадашњу праксу бивше власти у неусклађивању измијењених уредби са Законом о буџету, премијер је изјавио да нећете ићи на ребаланс овогодишњег буџета због нове организације Владе. То значи да Уредба није повучена, сматрате да је по закону?
Претпостављам да мислите на паралено постојање Закона о буџету за 2020. годину и Уредбе о организацији и начину рада државне управе и ситуација је апсолутно чиста. Законом о буџету за 2020. године утврђен је план примитака и издатака за ту календарску годину, док је Уредбом о организацији и начину рада државне управе, како јој и само име каже, утврђена организација и начин рада државне управе.
Другим ријечима, Законом о буџету за 2020. годину уређен је план прихода и потрошње државе, односно јавне управе, док су Уредбом основана министарства и органи управе, утврђене управне области за које се органи државне управе оснивају и слично. Одредбом члана 58а наведене уредбе утврђено је која министарства ће управљати и располагати средствима утврђеним Законом о буџету за 2020. годину. Дакле, Уредбом се ниједан цент износа утврђених у Закону о буџету за 2020. годину није мијењао, односно, уредба ни у једном слову није измијенила наведени закон.
230 милиона од 750 милиона из емисије обвезница у једном дијелу ће отићи на пријевремену отплату јако скупих, нетранспарентних и оперативно оптерећујућих кредита који су закључени у ранијем периоду, док ће други дио бити инвестиран у привреду, односно њен развој
Имајући у виду наведено, крајње је злонамјерно и погрешно “добацивање” појединаца да се Уредбом мијења Закон о буџету за 2020. годину. И не само да је злонамјерно, већ овакав дискурс представља крајњи степен лицемјерја, јер су ти исти појединци небројено пута у протеклих 30 година – док су били на власти, поступали на идентичан начин након формирања измијењене Владе, уредбом су утврђивали која министарства ће управљати и располагати средствима из буџета, а ту текућу календарску годину.
Уредба и Закон о буџету за 2020. годину егзистирају у нашем правном поретку паралелно и међу њима нема никакве колизије, нити незаконитости у њиховој коегзистенцији.
Не водимо се реваншизмом ни у случају ЦБЦГ
Да ли је тачно да су планиране измјене и допуне закона о Централној банци да би се дошло до смјене у врху институције?
Желим да истакнем да се нова Влада у свом дјеловању неће ни у ком случају водити начелом реваншизма, већ само и искључиво најбољим интересима Црне Горе, односно њених грађана. Такође,предлагање измјена закона у циљу персоналних (не)промјена, за разлику од неких претходних Влада, није карактеристика Владе чији сам члан.
Сценарио по којем смо правили пројекције прихода за 2021. годину предвиђа туристичку сезону на 55 одсто нивоа из 2019. године, што говори да смо прилично конзервативни при скицирању буџета
Дјечји додатак боље рјешење од закона о мајкама
Најавили сте дјечји додатак, колико је за то опредијељено и из којих извора ће се финансирати?
Морам да истакнем да су све анализе показале да је дјечји додатак много боље рјешење за подстицање наталитета у Црној Гори, него што је то био спорни закон о мајкама. Поред подстицања наталитета, увођење дјечјег додатка помоћи ће у рјешавању још једног великог проблема са којим се сусрећемо – дјечјег сиромаштва.
Према подацима којим тренутно располажемо, дјечје сиромаштво заступљено је са скоро 33 одсто код нас. Ово представља један од највећих социјалних проблема нашег друштва, који такође планирамо да ријешимо. Средства потребна за исплату дјечјег додатка планирамо да остваримо повећањем прихода буџета, као и добром алокацијом и рационалнијим трошењем новца из државне благајне који је до сад расипан на бахатост и корупцију.
385 милиона од укупне позајмице иде на отплату старих дугова који доспијевају на наплату у 2021, а износ од 135 милиона еура биће искоришћен у случају дефицита, односно као својеврстан тампон и додатна сигурност у случају негативних околности као што су МА и друго
Није било страха да неће проћи у парламенту, већ хоћемо реалан и домаћински буџет
Да ли је одлука о одустајању од предлога буџета подстакнута страховањем да дио владајуће коалиције у парламенту неће за њега гласати?
Прије свега, желим да Вас исправим. Ми нисмо одустали од “предлога буџета”. Као што сигурно знате, претходна Влада прекршила је одредбе члана 33. Закона о буџету и фискалној одговорности, јер није до 15. новембра Скупштини доставила предлог закона о буџету за 2020. Дакле, ова Влада није имала од чега да одустане.
Када је у питању предлагање буџета за наредну годину, пред овом Владом, чији је први радни дан био 7. децембра ове године, стајале су двије опције. Прва је предлагање буџета који одсликава текуће политике, те његово ревидирање и усклађивање са Фискалном стратегијом односно политикама нове Владе, већ почетком наредне године и друга опција доношење одлуке о привременом финансирању буџета уз предлагање буџета почетком године.
Одабрана је друга опција, како би се у сарадњи са свим потрошачким јединицама, али и у комуникацији са привредом, размотрили сви буџетски захтјеви и планови и дефинисала Фискална стратегија која ће сублимирати мјере фискалне консолидације и средњорочне фискалне планове ове Владе. Дакле, ова одлука није подстакнута страховањем да буџет неће добити подршку у парламенту, већ смо се водили искључиво рационалним приступом овом питању.
Тешко је схватљиво зашто неки политичари који се представљају за финансијске експерте могу да стављају у питање ове ствари, јер свако ко је икад учествовао на тржишту капитала у било ком капацитету, или да карикирам да је чак у најгорем случају гледао неку Нетфлиx серију са том тематиком, може да потврди наведено”, рекао је Спајић, након што је објаснио процедуру и правила за емисију обвезница
Као што сам већ истакао у одговору на једно од претходних питања, главни и одлучујући разлог за недостављање предлога закона о буџету за 2021. Скупштини био је недостатак времена. Опет понављам чињеницу да је мој први радни дан као министра био 7. децембар ове године. Имајући у виду да је за припрему ваљаног предлога закона о буџету неопходно имати све информације о приходима и о расходима државе, а с обзиром на крајње неуредно и нетранспарентно пословање и руковођење претходне Владе, одлучили смо да нам је за израду доброг, домаћинског и реалног предлога закона о буџету за 2021. годину просто неопходно више времена. Привремено финансирање обезбиједиће у потпуности уредну и редовну исплату зарада, пензија, социјалних и других давања.
Држави треба авио-компанија, одржива и која послује по закону
Спајић је казао да ће наредних дана имати више конкретнијих информација у вези са националним авио-превозником Монтенегро Аирлинес (МА).
“Имајући у виду да је Црна Гора и даље доминантно туристичка авио-дестинација, национална авио-компанија има значајну улогу у преговарачкој позицији на авио-тржиштима. Међутим, пословање компаније, без обзира на њен значај за државу, мора бити законито, те економски одрживо. Ниједна опција на столу, опрост дугова са приватним партнером или без, куповина карата за државну администрацију унапријед, позајмице или било шта друго не би било ниста друго до нелегална државна помоћ, јер је за разлику од неких других европских авио-компанија МА је и прије ковид кризе имао велике проблеме у пословању. Тако да једино рјешење које је реално иИи легално је оснивање новог националног авио-превозника.
Паралелно са оснивањем државне авио-компаније треба да се уђе у потпуну либерализацију црногорског неба да би наши грађани имали најјефтинију и најквалитетнију могућу понуду. У тим условима ће се такмичити и нова национална компанија, која ће морати да буде потпуно тржишно оријентисана, а тиме и одржива
Међутим, паралелно са оснивањем те државне компаније треба да се уђе у потпуну либерализацију црногорског неба да би наши грађани имали најефтинију и најквалитетнију могућу понуду. У тим условима ће се такмичити и нова национална компанија, која ће морати да буде потпуно тржишта оријентисана, а тиме и одржива. Тај новац који буде уложен као оснивачки капитал неће бити трошак и бачен новац, већ стратешки уложен новац који ће се вратити у будућности кроз дивиденде, капиталну апрецијацију, продају акција или слично”
Vijesti