Црна Гора ће за пет година бити дио Европске уније (ЕУ), односно економски конкурентна држава са много већим бруто домаћим производом (БДП), оцијенили су министри финансија и социјалног старања и економског развоја, Милојко Спајић и Јаков Милатовић.
Спајић и Милатовић су у интервјуу за београдски портал Нова.рс казали да је њихова амбиција да од Црне Горе направе нови Луксембург, али да, како би то постигли, морају да промијене бројне лоше навике које су укоријењене у црногорском друштву.
“За пет година видјећемо државу која ће бити дио ЕУ, са много већим БДП-ом и која ће бити значајно уређенија него сада. То ће бити држава у коју ће се људи враћати и земља са много бољом инфраструктуром”, поручио је Спајић.
Милатовић је навео да би за пет година волио да види Црну Гору која је економски конкурентна, којом се добро управља и која је инфраструктурно добро повезана са регионом и остатком Европе.
“Желим да то буде земља чија је економија базирана на зеленој основи и чији је економски модел инклузиван. Једном ријечју, видим Црну Гору у којој су економија и комплетан друштвени систем базирани на знању и раду”, саопштио је Милатовић.
На питање какву су ситуацију затекли у својим ресорима пошто су преузели функције, Милатовић је рекао да су затекли веома тешко стање, које је поприлично рефлектовало стање у земљи.
“Затекао сам велико министарство и много нелогичности. Један велики број руководећег кадра, барем у мом министарству, који је требало да буде ту, је отишао прије него што је нови министар дошао, а кабинет и ПР тим нијесу ни постојали. Све су то били људи који су вјероватно та мјеста покривали због одређених ‘заслуга’, политичких намијештења, чак и једног непотизма, чију мјеру откријете тек када преузмете функцију”, казао је Милатовић.
Он је рекао да се то тешко стање које је затекао, послије три мјесеца у одређеној мјери консолидовало.
“Свакако ће нам бити потребно одређено вријеме. Прије свега ће бити неопходно да се међу службеницима у оквиру министарства и државне управе промијени однос према привреди, грађанима и да они на крају разумију у потпуности карактер посла којим се баве”, казао је Милатовић.
Спајић је, говорећи о стању које је затекао, саопштио да је 7. децембра ступио на дужност, а да је два дана касније издата обевезница на Лондонској берзи и Црна Гора је изашла на тржиште.
“Ситуација је била таква да бисмо банкротирали до краја јануара и морали смо хитно да направимо неку акцију. Буџет је требало предложити Скупштини до 15. новембра, али претходна власт то није урадила и пребацила је то на нас. Након тога смо ми себи дали рок до 20. децембра, али смо у међувремену увидјели да су проблеми веома озбиљни”, објаснио је Спајић.
Један од проблема је, како је подсјетио, био Монтенегро Аирлинес (МА).
“Буџет смо одложили и ушли смо у привремено финансирање, које траје и данас, али ћемо до краја марта највјероватније предати предлог новог буџета. Дошла нам је и наплата Црногорске и Барске пловидбе и бројни други проблеми који су од нас захтијевали да дјелујемо као да смо били дио тих министарстава већ десет година”, навео је Спајић.
Он је казао да су у буџету, који је тренутно у припреми, затекли једну ставку која се зове “консалтинг уговори”.
За њих се сваке године у просјеку издвајало око 50 милиона еура.
“То су сви прихватали као ‘здраво за готово’, чак су и Међународни монетарни фонд (ММФ) и други интернационални посматрачи на то гледали као потпуно нормалну ствар. Међутим, ми смо видјели да већина тих давања уопште није оправдана и да чак не знамо где је тај новац ишао. Ја као министар немам овлашћења да видим гдје је и на шта је неко потрошио новац, већ само могу да буџетирам”, објаснио је Спајић.
Он је најавио да ће, због тога, ове године да уведу буџетског инспектора, који ће имати право да пита сваку потрошачку јединицу да ли су средства заиста трошена на оно за шта су намијењена.
“Та цифра, која је прошле године износила 52 милиона, смањена је на 5,9 милиона еура. Мислим да је то права мјера консалтинг уговора које би требало да има земља ове величине и буџета. То вам уједно и говори да је минимум 45 милиона еура годишње ишло у разне црне и политичке фондове”, поручио је Спајић.
Милатовић је рекао да се систем, који је био у потпуности политички и једнопартијски, рефлектовао на одређене финансијске интересе, монополе у друштву, кадрирање људи у државној управи и вођење јавних предузећа.
“Веома често су та државна предузећа непродуктивна, недовољно и неоправдано непрофитабилна, због чега буџет има велики терет”, тврди Милатовић.
Коментаришући приче које су се могле чути након избора да ће Црна Гора постати нови Луксембруг, Милатовић је рекао да Црна Гора има потенцијал да буде то.
“Међутим, да бисмо били Луксембург морамо да промијенимо све ове ствари које смо поменули – државну управу, али и одређене културолошке аспекте нашег понашања. Ми то не можемо да остваримо ‘преко ноћи’, али вјерујем да ће новоформирана власт учинити све да до тог циља дођемо”, казао је Милатовић.
Спајић и Милатовић припадају групи младих људи који су, након избора одржаних у августу прошле године, одлучили да се врате у Црну Гору и да своје знање и радно искуство понуде држави из које потичу.
“Мислим да смо ми били пионири тог кадровског освјежења државне управе, односно њене професионализације. На крају је најважније да сви дијелимо исти систем вриједности, који до сада у Црној Гори, а можда и шире, није био довољно европски. То није био систем који је подразумијевао да успјех у животу зависи од рада и труда, већ од политичких веза. За одрживи развој је неопходно да се то окрене”, закључио је Милатовић.
Bravo