Један од основних постулата бошњачке културе јесте да домаћин не вријеђа госта иако се не слаже са њим. А нарочито ако гост долази са испруженом руком сарадње и договора. Тужан и некоректан је и покушај политичког профитирања на рачун друге вјере, што такође није у традицији и култури Бошњака
Један од основних постулата бошњачке културе јесте да домаћин не вријеђа госта иако се не слаже са њим. А нарочито ако гост долази са испруженом руком сарадње и договора. Тужан и некоректан је и покушај политичког профитирања на рачун друге вјере, што такође није у традицији и култури Бошњака, саопштено је данас из из Странке правде и помирења Црне Горе.
Њихово реаговање преносимо интегрално:
Прије свега, желимо честитати представницима Бошњачких организација из САД, Бошњачко Америчкој националној асоцјацији (БАНА) и Исламској Заједници Плав и Гусиње у Њујорку, као и свима другим који су
присуствовали сусрету високе делегације Владе Црне Горе предвођене потпредсједнком Абазовићем и министром иностраних послова господином Радуловићем са дијаспором поријеклом из Црне Горе у САД.
Радује нас прагматичан приступ и рационалан став наше дијаспоре у односу на актуелна политичка и друштвена збивања у Црној Гори. Још једном су представници Бошњака у САД потврдили оштроумност и несумњиву опредјељеност демократизацји друштва у Црној Гори и јасно исказали подршку прогресивним снагама које не припадају ни једном од два супростављена радикална блока који су својим свађалачким и репресивним политикама државу и народе у њој довели у изузетно тежак положај.
Да је коалиција Црно на бијело несумњиво предводник тих прогресивних снага и идеја доказала је и веома јасна подршка таквој политици од стране званичника САД предвођених господином Ескобаром.
И за разлику од става бројних званичника САД који су високу делегацију из Црне Горе дочекали са уважавањем, представник тзв. “Бошњачког” савеза из Њујорка, Есад Растодер (фанатични представник бивше власти), дрско, некултурно и мимо сваког препознатљивог адета једног Бошњака, покушао је непримјерено оставити утисак како је дјаспора (са бошњачкм префиксом у имену) изабрала приступ “забијања главе у пијесак” умјесто активног учешћа у рјешавању нагомланих проблема са којима се сусрећу грађани у Црној Гори али и дијаспора широм свијета.
Један од основних постулата бошњачке културе јесте да домаћин не вријеђа госта иако се не слаже са њим. А нарочито ако гост долази са испруженом руком сарадње и договора. Тужан и некоректан је и покушај политичког профитирања на рачун друге вјере, што такође није у традицији и култури Бошњака.
Цијели наступ Есада Растодера је био више него тужан и бескористан за Бошњаке али и цјело црногорско друштво. За разлику од њега БАНА је имала врло конструктивне захтјеве за опште добро свих нас у Црној Гори што је за сваку похвалу и примјер осталим бошњачким удружењима у дијаспори у ком правцу требају дјеловати. А свакако основна порука јесте сарадња и напор ка рјешавању нагомиланих проблема умјесто забијања главе у пијесак по налогу одређених политичких структура које су деценијама опстајале на подјелама и сукобима.
Онај којем је брутална полицијска акцја Лим 94, када су похапшени а затим брутално мучени политички представници Бошњака у Црнон Гори од стране ДПС владе, полиције, правосуђа тужилаштва, медија…. мала маца у односу на “најокрутнију полицијску акцију у црногорској историји” – оној на Цетињу почетком Октобра ове године, заиста је више него
непозван да доноси вриједносни суд о било чему у овој држави. Наравно, не умањујући бол и патњу обичних грађана Цетиња, и не улазећи у позадину тих протеста, заиста је срамно и нечасно упоредити вишемјесечне
бруталне психо-физичке и вишегодишње правосудне тортуре са једнодневнм сукобима на Цетињу. Да не спомињемо директну умјешаност полиције Црне Горе у убиствима депортованих босанаких избјеглица, те бројне друге злочине које је тешко и побројати.
Заиста је дегутантно и непотребно таксативно полемисати са Есадом Растодером на основу “његових” ставова који јасно указују на дубоку, ускостраначку ангажованост. Таква уско-страначка острашћеност блиједи чак и код локалних партијскх функционера бивше власти, који коначно схватају неминовност промјена, смјењивисти власти и демократизације друштва, али зато црногорски “савез комуниста” још увијек има своје чуваре у главама појединаца на удаљеним тачкама по свијету.
Срећом по све нас заједно, упркос бучности која их прати и видном недостатку аргумената, блиједе и остају у запећку суочени са ставовима влада држава у којима живе а које свакодневно јасно пружају подршку реформским снагама у Црној Гори које предводи коалиција Црно на бијело. Тачно је да и ми сами имамо доста замјерки и влади и институцијама, и да нећемо одустати од борбе за једнака права свих грађана у Црној Гори, самим тим и посебно уставних права Бошњака.
Борба између два радикална блока које предводе ДПС и ДФ није ни мало лака ни једноставна, али смо охрабрени опредјељењем огромне већине грађана да такве политке више немају доминацију у Црној Гори и да ће јачањем правне државе, прије свега реформом тужилаштва али и економским опоравком, те ретроградне
снаге у коначници бити поражене.
Колико су уско интересно повезана та два блока довољно говори и strong>реакција ДФ на беспримјеран наступ Есада Растодера. Чуде се тако функционери из НСД и ДФ како ни након два дана нико није реаговао на непристојан напад Есада Растодера?!
Чуде се тако функционери НСД и ДФ који су успјели за пар мјесеци колико руководе Рудником угља Пљевља, да од 350 новозапослених “уграде” једног (1) Бошњака а ни 15 дана након нашег реаговања на тај бруталан
националистички приступ непочинства и узурпације јавног добра од стране својх кадрова, немадоше људаког капацитета да осуде исти.
Наравно да ми то не очекујемо од њх јер знамо да та два радикална пола хране један другог све ове године а тако ће бити док у овој држави не профункционише правни систем. Али свакако очекујемо од наших људи у дијаспори да прате званичне ставове земаља у којима живе а тичу се Црне Горе. А ставови су више
него јасни – Црна Гора има апсолутну политичко економску подршку западних савезника за убрзани пристп ЕУ и све што носи пуноправно чланатво.
А убрзани приступ значи прије свега реформу судства и тужилаштва које су у свакој развијеној демократији највећа брана пошастима које ову државу 30 година држе заробљену у заосталости, национализму, мржњи другог и другачијег, сукобима, и свему ономе од чега је на хиљаде Есада побјегло
вани.