Kada je selektor Litvanije Kazis Maksvitis usred slavlja zbog pobede nad Amerikancima rekao „Ali, nemamo mi kad da se veselimo, Srbi nas sigurno neće dočekati uz crveni tepih i cveće“ možda ga neki nisu shvatili ozbiljno. Verovatno ni Amerikanci koji su se samo smeškali i govorili „Vidimo se mi opet“, misleći na priželjkivani revanš u finalu.
Ali, Maksvitis je i te kako bio u pravu.
Protiv tima koji ili dominira preko svog NBA asa, centra Jonasa Valančijunasa, a nestvarno šutra trojke (skoro svaku drugu je ubacivao na ovom turniru), naši reprezentativci su „pokazali zube“ tako što su izdržali strašan nalet suparnika na početku meča. A onda je počeo srpski košarkaši ples.
Uvodna kanonadu rivala (4/4 trojke, nedugo zatim 5/6), umirena je dobrom ofanzivnom igrom koja je rano počela da ide na živce suparniku. Tandem Bogdanović – Milutinov je pravio prilične probleme favoritu, jedan Jović razigravao, drugi borbenošću dodatno popravljao utisak cele ekipe, a onda su „drugopozivci“ vrlo dobro obavili svoj deo zadatka. Naročito je to u napadu činio Petrušev, koristeći svoju brzinu protiv Monejunasa, čime je Srbija počele da dominira pod obručem i kad se tamo nisu rvali Valančijunas i Milutnov, a to je dalo krila i ostalima.
Aleksa Avramović je unosio onu, za Litvance nesnosnu, dozu nepopravljivog uverenja da se svakome može oduzeti lopta, to je plaćao i dobijenim udarcima u lice, ali – odustajanja nije bilo. Ne kada se cela ekipa, na tajmauta, željna onoga da uzvikne „Srbija!“ uopšte ne oglasi tako, već momci sami kažu, umesto samo jednog od njih „Ko je najbolji?“. Nije bilo odustajanja kada kapiten kao pravi vođa i razigrava ali i pogađa sa osam, devet metara, kada pik-en-rol odbrana potpuno sludi suparnika, no…
Istinska košarkaška nacija je krenula na sve ili ništa, „vezala“ dve trojke na početku treće deonice, prišla na 52:47, ali… onda se litvanski prelazak na zonsku odbranu pokazao kao rizik koji se nije isplatio. Staro pravilo, da se „zona najbolje razbija preciznim dalekometnim šutem“, pokazalo se i ovoga puta na delu, a sve je „zakuvao“ Stefan Jović. Tri puta je bio precizan sa distance, a kako nije bio usamljen, i kako je odbrana počela da igra daleko, daleko čvršće nego u uvodna dva minuta drugog poluvremena, Srbija je iznova dominirala na parketu u Manili.
Ko god da je bio na parketu delovao je kao deo skladne mašinerije, koja nikako nije igrala automatski, već mudro, borbeno i – emotivno. Svaki dobar potez se slavio međusobnim bodrenjem, ali i konstantnim podsećanjem „Sad polako. Polako!“. Da se ne bi poletelo, kao protiv Italije. Da se ne bi rivalu dala šansa da se vrati.
Uzalud je Maksvitis tražio tajmaute. Crvenog tepiha, stvarno nije bilo. Ni cveća. Samo osmeha zadovoljnih Srba, što su, vodeći i sa po 25 razlike protiv ekipe koja je pobedila Amerikance, prošli među četiri najbolje ekipe na Mundobasketu.
Naredni rival, u petak, biće pobednik meča Kanada – Slovenija.
Svetsko prvenstvo u košarci 2023 – četvrtfinale – statistika
Srbija – Litvanija 87:68 (24:25, 25:13, 24:17, 14:13)
Srbija: Avramović 8p, 4uk, 2as, Bogdanović 21 (šut za dva 7/9, za tri 2/4), 4sk, 3as, Davidovac 2, Dobrić 5sk, 1as, Gudurić 9p, 6as, N. Jović 8, S. Jović 11p, 5as, Marinković 1, Milutinov 9p, 6sk, Petrušev 17p, 6sk, Ristić 1, Simanić nije igrao
Litvanija: Normantas 8, Sedakerskis 14, Brazdeikis 11, Maldunas, Jokubaitis 13, Valančijunas 11, Kuzminskas 6, Motiejunas 2, Benduzis, Kariniauskas, Dimsa 3, Sirvidis