У свијету елитне шпијунаже, интрига и “правих” тајних агената у коме се мало шта са сигурношћу зна, једно име се ипак редовно помиње и наводи као узор – Душко Попов. Био је најуспешнији шпијун током Другог светског рата, дупли агент коме су веровали и Черчил и Хитлер, и вјероватни узор за чувеног агента 007 Ијана Флеминга.
Рођен је у Тителу у јужној Бачкој, у богатој породици. Живио је у центру Београда, али се породица тридесетих година преселила у Дубровник.
Душко Попов је течно говорио италијански, њемачки, француски и енглески језик. Презирао је нацисте и са згражавањем је гледао њихов успон ка власти и каснију дискриминацију коју су вршили над Јеврејима. Ипак, почетком 1940. године, када је Други свjетски рат већ увелико трајао, али Југославија још успијевала да остане неутрална, управо га је Джебсен позвао да се прикључи „Абверу”, њемачкој обавјештајној служби.
Живот Душка Попова био је живот пун опасности, на релацији Лисабон (који је био сједиште европске шпијунаже тог времена) – Лондон (гдје је Британцима редовно подносио извештаје о њемачким плановима и добијао лажне информације које је требало да подметне Рајху
Негдје у тој комуникацији, Попов је дошао у посјед невјероватног податка – Јапанци су се уочи 1941. године живо интересовали за могућност полетања бомбардера са носача авиона, а он је од “Абвера” добио задатак да оде у САД и прикупи информације о луци Перл Харбур.
Попов је склопио „два и два” и одмах по доласку у Америку отишао у сједиште ФБИ-ја и предочио им да ће Јапанци напасти Перл Харбур. Ипак, његова упозорења нису схваћена озбиљно. Због свега наведеног, пријем Попова у ФБИ је био хладан, а у његову причу Хувер није повјеровао. Неколико мјесеци касније, 7. децембра 1941. године, вјероватно се покајао.
До краја рата, Попов је успио да од Њемаца извуче преко 2 милиона долара у данашњој вредности за потребе “тајне мреже нациста у Британији” које је заправо прослеђивао савезницима.
Такође, његова улога у “Дану Д” била је кључна. Он је успио да лажним извештајима скрене пажњу нациста са Нормандије на надуване тенкове и лажне војне трупе стратешки распоређене на другим дјеловима обале. Ова акција звала се “Фортитјуд”.
Прави Џејмс Бонд?
Легенда о Джејмс Бонду вероватно је настала у коцкарници лисабонског хотела “Паласио”. Агент британске тајне службе задужен за праћење Попова посматрао је како Србин улаже 80.000 долара (око 640.000 долара у данашњој вриједности) како би натјерао противника да одустане.
Тај агент био је Ијан Флеминг, а његов први роман о агенту 007 звао се “Казино Ројал” и садржао је идентичну сцену. Стварни агент Попов имао је и друге особине свог измишљеног двојника – обожавао је пиће, скупа кола и изнад свега – жене! Једно вријеме, био је у вези са чувеном француском глумицом и љепотицом тог времена Симон Симон.
Када се Ијан Флеминг прославио својим романима о тајном агенту у “служби њеног величанства”, часопис “Паблишерс викли” је написао: “Тај шармантни, очаравајући млади југословенски плејбој који је послужио као узор Јану Флемингу да створи лик Џемса Бонда, био је невероватно смео и успјешан”.
По окончању рата, Попов је престао да се активно бави обавештајним радом. Живео је као и целог живота – екстравагантно и гламурозно. Женио се два пута и добио четири сина.
Пред крај живота је написао мемоаре “Шпијунажа и контрашпијунажа”. Његово свједочанство о Перл Харбуру изазвало је оштре полемике у Америци где је ФБИ покушао да забрани штампање.
Тог 10. августа 1981. у 68. години живота, у Лондону, умро је један од највећих шпијуна Другог свјетског рата… Попов… Душко Попов.