„Шта ће, дакле, бити зна он јер је намјеран 5. септембра и да буде на Цетињу – да брани „достојанство“ Црне Горе и то онако како није ни један предсједник или господар ове земље у њеној историји. Намјеран је да брани манастир од калуђера, цркву од митрополита, литургије и устоличења?“
Пише: Горан Даниловић, лидер Уједињене Црне Горе
Одговор на наслов-питање немогуће је дати одмах, без неке краће анализе.
Ко је шта планирао и о коме говоримо када се то питамо?
Знамо да Митрополија Црногорско-приморска у својој кући, свом Манастиру, организује устоличење свог митрополита. Урадиће то поред ћивота Светог Петра, тамо гдје се то радило посљедњих вјекова, па и онда када је сташна окупациона сила бивала са свих страна Цетиња и Црне Горе!
Треба бити несрећно политички заведен, неупућен, незнавен, или нечовјек и бандит, па рећи да је то провокација?
Је ли нормално да ико изједначи тај скуп и онај који „непријављено“ треба да се одржи на тргу, а чији протагонисти кажу: „нећемо дозволити устоличење“?
Чекајте? Ко и какако неће дозволити? Може ли тако нешто да се најављује без казне и без трунке икаве одговорности? Је ли то порука да закон, Устав, демократија, не важе у овом случају, у овом граду и у овом дану? Који упаљени мозак може да подржи тај излив пријетеће „сентименталности“ и нађе оправдање? Ако то суспендовање државе, слободе и права, успије, а код нас је све могуће, увешће се правило јачег. Биће то пораз и смакнуће сваке правде и сигурности. Онда ћемо само чекати сљедећи случај када ће град по град уводити забране за овога или онога, листа непожељних догађаја који се не могу одржати – од свадби до сахрана. У већим срединама подијелићемо се у кантоне чији ће шефови одређивати историјски смисао, правичност и оправданост чега и ничега.
Шта ће бити на Цетињу питање је на које одговор мора да да организатор који се не потписује, али се приказује упорно и нескривено као „вођа отпора легитимној власти“. Вођа је, дакле, предсједник државе Мило Ђукановић. Након три деценије изгубио је изборе које је управо он организовао, он расписао, он покушао да отме, украде и запечати. Данас када је „непожељан“ у већини градова у Црној Гори покушава да направи од Цетиња неку врсту самосталне аутономне области, у којој би он био газда и господар.
Слажем се да је у питању јадан и неславан завршетак каријере, али истовремено, у питању је опасна неурачунљивост човјека који још увијек, уз приватну, има и државну моћ.
Шта ће, дакле, бити зна он јер је намјеран 5. септембра и да буде на Цетињу – да брани „достојанство“ Црне Горе и то онако како није ни један предсједник или господар ове земље у њеној историји. Намјеран је да брани манастир од калуђера, цркву од митрополита, литургије и устоличења?
Ипак, дужан сам да са вама, с правом забринутим, из немалог животног и професионалног искуства, подијелим предвиђање. Буде ли отишао на Цетиње не треба много бринути јер ће од скупа и протеста направити властиту промоцију шаљући краткорочно поруку моћи, а дугорочно поруку надолазеће немоћи.
Буде ли, међутим, нашао разлог да, ипак, одустане од пута, онда сви морамо бити забринути јер би то био знак да се не уклапа у властити план дестабилизације престолнице и цијеле Црне Горе.
Сачекајмо, паметније је јутро од вечери.
Сачекајмо и, ипак, радујмо се новом дану и животу јер је Ђукановић прецијенио себе и потцијенио мудрост народа који је давно научио да и кроз решето јасно види сваку ствар.
IN4S