Потпредсједник Скупштине и посланик Демократског фронта Страхиња Булајић у интервјуу за “Борбу” оцијенио је да је чудна порука премијера Здравка Кривокапића када је казао да не стоји иза било које листе, односно партије или коалиције на предстојећим локалним изборима у Никшићу.
Како је истакао, није баш чест случај да се носилац неке листе, преко које је дошао на мјесто предсједника Владе, тако лако одриче од сопствених бирача, али и блиских људи који су били са њим на истој листи и у заједничкој изборној кампањи.
Када је ријеч о изборима у Никшићу, Булајић је казао да никакво уситњавање није добро, јер бирачи знају то да препознају и казне. Увјерен је да ће се још једном показати да ће Никшић “прорадити” када је најпотребније.
Осврнуо се и на односе са Србијом, те поручио да је признавање лажне државе Косово уз завођење тзв. санкција Русији, највећа је срамота и понижење Црне Горе у њеном историјском трајању.
Као становник Никшића какав резултат очекујете на изборима који ће се одржати 14. марта у том граду?
Одавно је речено да град чине људи. Не ствари, него људи. Нјихов карактер и достигнућа. И то је истина. Град је велики онолико колико су велики људи који су у њему живјели, али који и данас живе. Посебан је ков људи који су кроз историју „зидали“ карактер Никшића. Кад су се „времена ломила“ Никшић никад није заказао. Овдје су стасавали велики људи, а многи су долазили и остајали. У Никшићу живе потомци једног од најмаркантнијих дјелова нашег народа, херцеговачких и црногорских племена. Све то ми даје за право да кажем да је Никшић велики град. Толико велики да ни последња двоиподеценијска брутална економска, привредна, социјална и свака друга разарања одлазеће власти, не могу да му умање величину. Напротив, Никшић је током претходне године показао свој несумњиви карактер, односно, како се понашају прави потомци оних којима је увијек на првом мјесту била своја породица и светост своје Цркве. Увјерен сам да ће се још једном показати да град Никшић једноставно увијек „проради“ кад је напотребније. Као што је то било прошлог децембра када је младост Никшића почела са литијама, као што је то било и 30-ог августа, уосталом … као што је то било и толико пута кроз његову историју. Дакле, очекујем да ће управо овдје, у Никшићу, таква политика доживјети коначан и дефинитиван слом, не само у привредном, економском или социјалном смислу, већ и у оном несумњиво важнијем – духовном и да ће се грађани према овом периоду од двије ипо деценије, однијети као према једној од највећих срамота у дугом историјском трајању Никшића, али и Црне Горе.
Здравко Кривокапић је недавно послао јако чудну поруку поводом подршке на изборима у Никшићу, да ли је то контрапродуктивно с обзиром да је циљ рушење ДПС-а?
Уколико се мисли на поруку којом премијер каже да не стоји иза било које листе, односно партије или коалиције на предстојећим локалним изборима у Никшићу, мора се признати да јесте помало чудна. Није баш чест случај да се носилац неке листе, преко које се дошло на мјесто предсједника Владе, тако лако одриче од сопствених бирача, али и блиских људи који су били са њим на истој листи и у заједничкој изборној кампањи. Међутим, надам се ипак да је та изјава производ тренутка, а не потребе изборне кампање, јер у Никшићу је сада потребно јединство. Никакво уситњавање на опозиционом крилу није добро. Бирачи ће то препознати и извјесно казнити.
Како коментаришете увођење санкција Бјелорусији и продужење санкција Русији?
ЕУ је увела санкције Русији 2014. године после референдума становника Крима којим је изражена њихова недвосмислена воља и жеља да се врате својој матици, Русији. Дакле, исто оно што становништву Црне Горе није било омогућено, рецимо, приликом насилног угуравања Црне Горе у НАТО мимо воље огромне већине њених грађана. Исте године су и неке земље ван ЕУ увеле санкције Русији, међу њима и Црна Гора колико год то некоме било гротескно. Ова Влада веома лагано наставља исту политику. Шта значе ријечи Владиног званичника – Ми нијесмо непријатељи Русији, али санкције остају, вјероватно само он зна. Санкције се не заводе пријатељима и никад нијесу пријатељски чин. Напротив, ради се о непријатељском чину и то никако не може бити национални интерес Црне Горе. То је нечији друго интерес. Али, интерес Црне Горе и огромне већине њеног народа сасвим сигурно – није. Исто је и са Бјелорусијом и сјутра, са било којом другом земљом, за коју стигне наређење да се то исто уради.
Какав је Ваш став, као потпредсједника Скупштине, према тзв. држави Косово?
И као потпредсједник Скупштине, и као посланик, и као родитељ, и као нечији син, и као грађанин, кажем и тврдим – Признавање лажне државе Косово уз завођење тзв. санкција Русији, највећа је срамота и понижење Црне Горе у њеном историјском трајању. Увјерен сам да је овај став јасан сваком слободномислећем човјеку и да нема потребе да га посебно објашњавам.
Да ли је најприродније да Црна Гора најприје гради односе са Србијом па са свим осталим?
Питате ме да ли је природно да брат буде са братом? Да ли је природно да брат прво тражи помоћ од брата, да се посавјетује са њим или са неким ко му је увијек радио о глави? И једном и другом. Да ли је природно да се тражи помоћ од породице или од неког ко је увијек, али баш увијек, кроз историју, не бирајући средства, тражио начин да уништи ту породицу? Јесмо ли то заборавили да је наш народ само у 20-ом вијеку три пута био изложен геноциду? И сад присуствујемо безочној ревизији историје. Не чудим се њима, али не знам зашто им ми у томе помажемо. То је оно што је наметнуто и што веома оптерећује односе Србије и Црне Горе. Таквој ситуацији сасвим сигурно није допринио наш народ. Свуда има несрећника, али већински, сасвим сигурно, није. У протекле двије деценије власт у Црној Гори је водила ову земљу путем којим никад прије у историји није ишла. Та Црна Гора се одрицала од себе саме. Бјежала је од своје суштине. Вјерујем да је томе дошао крај. Очекујем да ће се градити пријатељски односи са свима, прије свега у региону, а у региону, најприје са најзначајнијим, економски најснажнијим и најперспективнијим. Наравно са Србијом.