Бивша предсједница Врховног суда Весна Медница, која је приведена по налогу тужилаштва, деценијама је у фокусу јавности због оптужби за озбиљне злоупотребе и малверзације, али ништа од тога није дошло до суда. Најчешће оптужбе на њен рачун односиле су се на то да поступа селективно када су у питању предмети чији су актери лица блиска предсједнику ДПС-а Милу Ђукановићу. Ни пријаве предате против Ђукановића нијесу узете у обзир док Меденица била на челу тужилаштва. Ипак, бројне оптужбе тицале су и њене имовине и повлашћеног статуса код државних органа.
Све је, међутим, опет актуелизовало привођење Меденице синоћ у Подгорици и недавне оптужбе на рачун њеног сина Милоша, који је довођен у везу са озбиљним кривичним дјелима.
По званичним подацима, Меденица је рођена 1957.године у Колашину. Још 1982.године, изабрана је за судију Општинског суда у Колашину, а 1986.године именована је за општинску јавну тужитељку гдје је функцију обављала у два мандата. Потом је 1993.године именована за замјеницу Вишег државног тужиоца у Подгорици, гђе је функцију обављала у два мандата.
Од јула 2003.године до децембра 2007.године била је врховна државна тужитељка Црне Горе.
Крајем децембра 2007.године изабрана је за предсједницу Врховног суда Црне Горе, од стране Скупштине Црне Горе, на предлог предсједника Црне Горе, предсједника Скупштине и предсједника Владе.
Након притиска домаће јавности и европских институција, Меденица је 2020. година напустила челну позицију у Врховном суду јер није имала право на још један мандат.
Током њене каријере, суочила се са бројним оптужбама, да је често помагала моћним појединцима из свијета политике и поџемља, и да је закон примјењивала селективно.
Најважније је то што је бивши истакнути полицијхски функционер Милан Вујановић рекао да је Весна Меденица као врховни државни тужилац опструирала истрагу о убиству главног и одговорног уредника „Дана“ Душка Јовановића. Он тврди да је Меденица од почетка знала за службену забиљешку са признањем данас јединог осуђеног за то убиство Дамира Мандића, али није реаговала и одмах упутила тужиоца у ЦБ Подгорица.
МАНС је 2019. године објавио да Меденица годинама није пријављивала информацију о послу склопљеном са контраверзним колашинским бизнисменом Зораном-Ћоћом Бећировићем, из којег је приходовала близу 139 хиљада еура. Наиме, 6. јула 2015. године Меденица је од покојног супруга наслиједила близу 28 хиљада квадратних метара шуме, ливада и воћњака у близини Колашина, а само десет дана након тога, комплетно земљиште продала компанији коју су из МАНС-а повезивали са Бећировићем,
Онда је 2020. године пуномоћник судије которског Основног суда Вељка Булатовића, адвокат Далибор Каварић, поднио кривичну пријаву против Весне Меденице јер је, како се наводи у пријави, од њега захтјевала из непознатих разлога да поднесе оставку на судијску функцију. Пријава је касније одбачена.
Упркос томе, бројна су свједочења да је Медница била кључна фигура црногорског судства и да се без њене дозволе нијесу могле завршити озбиљније ствари.
Притом су државни органи од 1999. године три пута решавали стамбено питање Весне Меденице. Она је 2018. добила од Владе стамбени кредит од 40.000 евра по повлашћеним условима, који је отплатила ођедном – али петоструко нижи износ. Прије тога је 1999. године од државе добила стан од 80 квадрата по повољним условима на ексклузивној локацији у Подгорици и њега је касније поклонила кћерки. Меденици је тај стан додељен на коришћење по основу закупа на неодређено време, да би га потом откупила од државе, такође по повољним условима.
Мрежа за афирмацију невладиног сектора поднијела је прије пар година Вишем државном тушилаштву у Подгорици кривичне пријаве против Милоша Меденице, сина Весне Меденице и његовог пословног партнера, тиватског бизнисмена Рада Арсића, због сумње да су узурпирали дио државне својине у Крашићима и на њој нелегално градили.
Била је посебно важна у афери „Телеком“, гђе је закључила истрагу, твредећи да није било криминалних ђела. Након што је 2006. године Комисија за хартије од вриједности тражила да се провјере чињенице у случају склапања уговора са двије консултантске фирме „Сигма Интер Цорп“ и „Роли“. Меденица је затражила помоћ експертског тима Економског факлутета који је крајем 2006. године доставио мишљење да није било злоупотреба. Самим тим и тужилаштво је затворило случај.
Тек 2012. године све је морало опет, јер су америчке институције откриле да случај води до „адвокатице, сестре најистакнутијег званичника“.
Било је захтјева да Меденица мора да одговара за пропусте који су почињени током судских поступака за убиство полицијског функционера Славољуба Шћекића. Меденица никада није покренула поступак против тужилаца или судија који су гријешили у том предмету, већ се касније понашала као да никада није била на кључним функцијама у правосуђу.
Меденица је, између осталог, као Врховна државна тужитељка одбацила више притужби и пријава које су се односиле на приватизацију хотела Авала у Будви и продају имовине Ски-центра Бјеласица у Колашину, у којима је главну ријеч, у различитим формама, имао управо Бећировић.
Прије него што је избила афера са њеним сином Милошем, за кога се тврди да је ван Црне Горе, Меденица се огласила као предсједница Скупштине Скијашког савеза Црне Горе, а у вези са организацијом сумњивих трка за пласман на Олимпијаду у Колашину. Негирала је да је било злоупотреба.
Чини се, ипак, да је на крају Меденица, дугогодишња шефица Скијашког савеза, изашла на стазу која води ка капији тужилаштва.