Ипак, шта су „стварни разлози“ за неулазак БС у нову демократску Владу. Да ли је то клијантелистичка и интересна природа ове странке, са невјероватним уцјењивачким потенцијалем, и тајне али чврсте споне које повезују врхушку ове партије са одлазећим режимом у „тековинске“ послове посебно аутопута.
Главни одбор Бошњачке странке јуче је одлучио да не прихвата позив мандатара Здравка Кривокапића о уласку у нову владу.
Предсједник Бошњачке странке Рафет Хусовић саопштио је на сједници Главног одбора БС-а да они не могу бити дио владе коју ће чинити три коалиције – За будућност Црне Горе, Мир је наша нација и Црно на бијело.
Ипак, шта су „стварни разлози“ за неулазак БС у нову демократску Владу. Да ли је то клијантелистичка и интересна природа ове странке, са невјероватним уцјењивачким потенцијалем, и тајне али чврсте споне које повезују врхушку ове партије са одлазећим режимом у „тековинске“ послове посебно аутопута.
„Спона“ Хамед Рамић
Једна од фирми која је главни финансијер Бакира Изетбеговића, партнер одлазеће Владе Црне Горе, је како незванично сазнаје наш портал и „фонд“ из ког се финансира Бошњачка странка, је сарајевска фирма „Euro-asfalt“ у власништву Хамеда Рамића.
Рамићева фирма је 2017. године добила од Владе Црне Горе 20 милиона евра за изградњу обилазнице око Рожаја, и два тунела, иако је већ тада ова фирма била под оптужбом за прање новца.
Челник компаније Еуро-асфалт Хамед Рамић је у фебруару 2017. године, саслушан по налогу Тужилаштва Кантона Сарајево у просторијама МУП-а КС на околности „прања новца” у оквиру акције Задруга, пренијели су медији у БиХ.
Рамић је саслушан тада са Мирсадом Берберовићем, зетом Бакира Изетбеговића. Једна од компанија која је, према писању медија у БиХ под истрагом тужилаштва због прања новца је и „Еуро-асфалт”.
Портал „Ослобођење” након саслушања објавио је да је Кантонални суд у Сарајеву прихватио предлог Тужилаштва КС и одредио једномјесечни притвор Алији Прашовићу и Миладу Черкићу, који су ухапшени у склопу акције „Задруга”, писао је Дан.
Истовремено, тада су мјере забране одређене за 12 особа, а међу њима су били Берберовић и Рамић.
Медији у региону, су ову фирму означили као главног финансијера СДА у Босни и Бакира Изетбеговића, док постоје јасне индиције, да је ова фирма главни финансијер Бошњачке странке Рафета Хусовића, али и један од значајнијих „партнера“ одлазеће Владе.
„Еуро-асфалт” је високо на листи понуђача са највећим уговореним јавним набавкама у Црној Гори.
Државна комисија за контролу јавних набавки Црне Горе евидентирала је да је током 2017. године „Еуро-асфалт” добио јавне тендере у вриједности од око 19 778 000 евра.
„Спона“ Един Гараплија
Постоје јасне индиције које повезују Едина Гараплију са Бошњачком странком. У одређеним круговима он слови као њихов финансијер, и сматра се да управо преко његове фирме ДПС успијева да „стимулише“ Бошњачку странку да размишља ИСПРАВНО и саучествује у свим њиховим недјелима.
Един Гараплија, бивши припадник Службе државне сигурности БиХ, регионалној јавности постао је познат 2013. године, када је као свједок одбране Радована Караџића открио да има сазнања да су припадници СПЈ МУП-а БиХ, познати као „Шеве“, одговорни за снајперске нападе на Сарајлије, француског војника УН-а, као и бомбашки напад на стан генерала Армије БиХ Сефера Халиловића, а што је приписано српској страни и злоупотријебљено за „сатанизацију“ Срба. Исте ове тврдње поновио је и на суђењу Ратку Младићу.
Ипак, о Гараплији се у босанскохерцеговачким медијима писало много раније – 1997. године осуђен је на 13 година затвора због отмице и покушаја убиства. Како се наводи, заједно са Харисом Пезом и Рефиком Мураном отео је Неџада Херенду, мучио га и бацио у јаму из које се овај извукао.
Слободна Босна пише да се, након изласка из затвора почетком 2000-их, најприје почео бавити пословима везаним за обезбјеђење. Био је власник фирме БИГА која је добијала добре и сигурне послове у заштити објеката, поред осталог и фудбалских утакмица. Након тога је са супругом прузео Институт за заштиту од пожара, који је такође врло успјешно пословао највише захваљујући доброј сарадњи са државним инситуцијама и јавним предузећима.
Након што је завршио факултет и магистрирао (наводно у Бањој Луци) Гараплија постаје „експерт за кризне ситуације“ и предсједник регионалне ИНЗА групације – Института за управљање ризицима која дјелује у Србији, БиХ, Црној Гори.
Гараплијина интензивна сарадња са Црном Гором започиње 2015. године. Тада је и на званичној страници Владе Црне Горе објављено да су 27. јануара 2015. године Директорат за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова ЦГ, Министарство сигурности Босне и Херцеговине, Фондација за развој сјевера Црне Горе (ФОРС Монтенегро) и Институт заштите од пожара и експлозија (ИНЗА) из Сарајева, потписали Меморандум о сарадњи на реализацији ИПА пројекта „Прекогранична заштита од пожара“, који финансира Европска унија у оквиру Програма прекограничне сарадње Босна и Херцеговина – Црна Гора.
А, након овога, провјерена „плодоносна“ сарадња са Гараплијином компанијом „ИНЗА“ продубљена је наредне године, када је иста укључена у изградњу аутопута.
ИН4С