Темнићки натпис је један од најстаријих ћириличких натписа и споменика старословенске писмености на Балканском полуострву. Потиче са краја X или почетка XI века. Пронађен је 1910. године у Горњем Катуну код Варварина, у округу Темнић.
Сам натпис представља епиграф у седам редова, уклесан на плочи од кречњака, димензија 19.5 x 19.4 x 5 цм.
Писан је уставном ћирилицом и садржи словенски облик грчих имена десеторице светих севастијских мученика: Ксантија, Сисинија, Леонтија, Мелитона, Северијана, Филоктимона, Ангија, Ираклија, Екдикта и Кириона, као и завршне речи: молите Бога за нас. Према предању, свети севастијски мученици били су војници цара Лицинија (308-324), који су у време прогона хришћана одбили да се одрекну вере Христове, због чега су били мучени и на крају погубљени.
На основу облика Темнићког натписа претпоставља се да су постојале још три плоче са именима осталих тридесет мученика и да су оне чиниле целину која је била уграђена у часну трпезу цркве. Те речи и имена мученика су служиле да штите грађевину на којој се плоча налазила.
Извор: Wikipedia