Ервин Ибрахимовић, министар капиталних инвестиција познат по „капиталном“ умијећу стицања некретнина по „повољним“ условима (на рачун грађана, дакако), огласио се поводом јучерашњих догађаја у Никшићу и апеловао на надлежне органе да заузму став и покажу да фашизму није мјесто у Црној Гори.
“Моји страхови и упозорења да ће враћање у политички фокус тема које дијеле друштво у Црној Гори појачати међуетничку дистанцу, политички дестабилизовати државу и успорити наш европски пут – показују се, на жалост, оправданим”, написао је „праведни“ Ибрахимовић на Твитеру, уз констатацију да догађаји у Никшићу „указују на јачање националистичких и фашистичких идеологија”, за које каже да “нема мјеста на антифашизму утемељеној мултиетничкој и грађанској Црној Гори, јер мултиетничност и фашизам не могу бити дио истог друштва”.
„Апелује“ кредит-ефендија на све, од државе, преко омладине, да се окрену ЕУ-интеграцијама и бољој будућности. То јест – скоро на све јер је, по обичају, „заборавио“ да апелује на онога који јесте истински виновник свих немилих догађаја у посљедње три деценије – Мила Ђукановића.
Ваљало би „прикочити“, проповиједа „предобри“ Ервин – „ради нас, наших потомака и Црне Горе“.
Министар Ибрахимовић сигурно зна да би ваљало и упозорити предсједника Црне Горем, који „даљинским управљачем“ контролише „дивље племе“, да се окане сијања подјела, додатне екстремизације отужних „патриото-комита“ и сатанизовања српског народа. Зна и да би било људски спријечити нападе на Српску православну цркву и заштитити њену имовину од покушаја крађе. Свјестан је да је требало реаговати на најаве „тракторијаде“ из владе коју је он подржавао, као и на апологирање сарадника фашиста од стране власти – чији је дио био и он.
Зна и да се није лијепо дружити са доказаним непријатељима властитога народа (али и свих других, по потреби), а жиг кривице покушавати пребацивати и на оне који су, махом, били дјеца у моментима када је Ђукановић „ратовао за мир“.
Зна Ервин и много тога још што би требало урадити, али неће или – не смије. Надајмо се да ће вријеме пред нама недвосмислено показати – зашто.
А, ред би био да и ми сазнамо зашто смо дозволили да нам „грађанистичке проповиједи“ држи – лидер националне партије, вишегодињи сарадник диктатора Ђукановића и ДПС-а, који се притом није либио да ужива у „бенефитима“ сарадње.
ИН4С