„Полако се ушло у 93. сат, оборен је и рекорд од прије двије године који је износио 52 сата“, казао је власник Етно-села Монтенегро и организатор такмичења Радоје Благојевић.
На десет јубиларно такмичење које је почело прије 5 дана било је десеторо пријављених.
„Остало је троје најупорнијих. Истрајни су и кажу да се до даљег неће дизати“, казао је Благојевић.
Он је казао да су ове године мало промијењена правила такмичења.
„Дозвољено је послије 8 сати да могу до тоалета па је можда било и лако оборити рекорд од 52 сата од претпрошле године јер они нијесу могли у тоалет. Ја не бих могао, њима свака част“, казао је Благојевић.
У трци су још увијек два момка и Никшића и Дубравка из Подгорице.
„Спријатељили смо се, сада смо као породица, нијесу захтјевни, не смију кажу много ни да једу ни пију“, казао је организатор такмичења.
Такмичари кажу да није лако ни лежати.
„Читамо нешто на телефону, причамо са гостима, лијепо је и дружење“
„Пријавио сам се из радозналости, сада је већ такмичарски дух ту, а лежање почиње да буде и досадно, напорно је“, кажу такмичари.
A sve to za 300 evra. E, moj narode, dokle stigosmo. I nikad ne mogu biti isti rekordi – nije isto ne ići u toalet i ići svakih osam sati, kad se već osvrćemo na ovo. Iduće godine, ovaj vlasnik neka poveća nagradu na najmanje 1000 evra i biće više prijavljenih i zanimljivije, no žao pare. Ovako za samo 300 evra sve tv i portali bruje o ovome, kao da je neki jaki književni, sportski ili umjetnički događaj i prave mu reklamu.