Недавни случаjеви убистава двиjе жене и тешког рањавања дjевоjчице, након што jе насиље приjављивано, разоткрили су jавности мањкавости система заштите. У оба случаjа изостао је принцип дужне пажње, као и адекватна међусекторска сарадња, упозорила је Ана Јаредић из Центра за женска права
У Црној Гори сваког другог дана по једна жена је жртва породичног насиља. На то указују подаци Центра за женска права, коме се за десет мјесеци ове године за помоћ обратило 180 жена због породичног насиља.
– Током прошле године Центру за женска права за помоћ се обратила 201 корисница, коjима jе пружено 3.510 услуга, а до октобра ове године 214 корисница, од чега њих 180 због насиља у породици – казали су „Дану“ у овој невладиној организацији.
Наводе да су у овој години пружили 3.074 услуге, које подразумијевају информисање, психолошку помоћ, правну помоћ, заступање пред судом, медиjациjу са институциjама и пратњу „повjерљивог лица“ кроз процедуре у институциjама.
– Жене коjе претрпе насиље, наjчешће се прво обрате институциjама. Нама се углавном обраћаjу онда када наиђу на недакватан одговор институциjа. У периоду од почетка 2021. до данас, осим правног заступања и пратње повjерљивог лица имали смо 170 контаката са институциjама у смислу захтjева за поступање или за информисање о предузетим радњама. Уколико се ради о женама коjе су већ биле наше кориснице, онда се за поновљено насиље обрате нама и уз нашу подршку пролазе кроз све процедуре од приjаве до краjа поступка, казала је за Дан Ана Jаредић, координатор Сервиса подршке у Центру за женска права.
Неплаћање алиментације све чешћи проблем
Јаредић додаје да се Центру јавља и велики броj корисница због неплаћања алиментациjе.
– У претходноj години због ситуациjе изазване корона вирусом имали смо повећан броj захтjева за материjалну помоћ, због чега смо организовали акциjе додjела пакета помоћи, коjе смо спроводили самостално, у сарадњи са ОЕБС-ом, али и у сарадњи НВО Парадигма и Нова нит. Такође, писали и Министарству финансиjа и социjалног старања како би им се обезбиjедила и новчана помоћ – закључила је она.
Она додаје да искуство показуjе да jе веома важно да жена има свеобухватну подршку, какву пружа њихов сервис, од почетка до краjа поступка.
– Осим што она буде оснажена и информисана, што jоj пружа снагу да истраjе у поступку, сам ток поступка буде другачиjи. Према законима коjи регулишу област насиља у породици, полициjа или тужилаштво, у зависности од тога како jе оквалификовано дjело, покрећу поступак пред судом и кроз таj поступак заступаjу интересе жртве. Стога jе учестало мишљење да жени, с обзиром на то да jе у поступку у улози оштећене ниjе потребан адвокат. Међутим, пратећи поступке и слушаjући искуства жена коjе су кроз поступке пролазиле саме увиђамо да су заступници жртава често пасивни у поступку и да изостаjе комуникациjа са жртвом, у смислу информисања. Стога женама увиjек савjетуjемо да затраже помоћ адвоката било посредством наше организациjе било посредством службе за бесплатну правну помоћ коjа функционише у склопу основних судова у Црноj Гори – објашњава Јаредић.
Одговарајући на питање о односу институција када је ова проблематика у питању, Јаредић каже да реаговање институциjа на ову проблематику ниjе на задовољаваjућем нивоу, jер и даље имамо проблем неразумиjевања насиља над женама од стране службеника коjи раде у институциjама.
– Недавни случаjеви убистава двиjе жене и тешког рањавања дjевоjчице, пошто jе насиље приjављивано, разоткрили су jавности мањкавости система заштите. У оба случаjа jе изостао принцип дужне пажње, као и адекватна међусекторска сарадња. Иако jе jавност била шокирана, ми коjи свакодневно радимо са случаjевима насиља над женама знамо да су те мањкавости у поступањима много чешће, али то буде видљиво само у случаjевима са смртним исходом. У основи jе неповjерење у степен угрожености коjи жена приjављуjе, чак и онда када историjат насиља или други фактори, на то указуjу – наводи она.
Центру за женска права наjчешће се јављају жене због насиља, коjе осим физичког и психичког, често прати и економско насиље.
– У последње вриjеме често се сретамо са случаjевима везаним за проблеме остваривања контакта дjетета са родитељем са коjим не живе, када отац инструише диjете како би и даље контролисао бившу партнерку. Када говоримо о овим случаjевима, морамо нагласити да су они карактеристични за ситуациjе гдjе jе током брака било присутно насиље и оно се након раставе наставља, уз употребу дjеце као оружjа. То jе уjедно и емоционално насиље над дjецом и озбиљна злоупотреба родитељског права, гдjе институциjе показуjу нарочиту пасивност – наглашава Јаредићева.
Дан