Трагом вести која ових дана кружи разним порталима о извесној промени америчког уџбеника због семинарског рада девојчице српског порекла, пронашли смо извор који сматрамо релевантним и преносимо делове текста са serbiantimes.info. На линку https://serbiantimes.info/srpska-pravda-u-gradu-hilari-klinton-katarina-svojim-skolskim-zadatkom-iz-americkih-udzbenika-izbrisala-lazi-o-srbima-kao-ubicama-i-tesli-i-dokovicu-kao-ratnim-zlocincima/ можете видети званичне преписке које су вођене између установе и родитеља, као и читав текст.
Наиме пре пар дана serbiantimes.info је објавио чланак у којем говоре о исправљању криве слике о Србима, макар у овом једном граду, и то граду Хилари Клинтон у Чикагу.
„Ово је прича о томе како је домаћи задатак српске девојчице у једној Основној школи у Чикагу променио наставни програм читавог једног школског дистрикта. Ово је, такође, и прича о томе како ништа није немогуће, уколико постоји добра, јака воља да се ствари мењају и да се правда истера до краја. По сваку цену. А прича почиње у фебруару 2017.године, када Катарина Ристић, тада ученица 8.разреда Емерсон школе у чикашком предграђу Парк Риџ, заједно са још четири своје школске другарице (Carmen, Lindsay, Arely and Alyson), добија задатак да направи рад/пројекат на тему “Босански Геноцид“.
Катарина долази кући и обраћа се свом оцу, Ранку Ристићу, рођеном у малој босанској вароши, Завидовићима, који је пре 24 године као избеглица дошао у Чикаго, где је формирао породицу са супругом Радом, чији су Катарина и њена три брата понос.
-Ја сам у Босни одрастао, тамо сам провео цијели рат, све до потписивања Дејтона, када су дефинисане границе ентитета а моји родни Завидовићи припали такозваном муслиманско-хрватском ентитету, данашњој Федерацији БиХ. Пошто повратак у нашу породичну кућу није био могућ, ја сам са фамилијом као избјеглица рата, кроз програм Уједињених нација, дошао у Чикаго 1996. године, каже на почетку разговора за Сербиан Тимес Ранко Ристић. Када му се ћерка први пут обратила, тражећи од њега неке основне информације о грађанском рату у Босни и Херцеговини, није имао намеру да се меша у њен рад, само је очински обећао помоћ ако негде запне, али је, каже, желео да његово дете “само дође до истине”.
Међутим, када је Катарина из школске библиотеке донела доступну литературу за њен пројекат, схватио је да то неће ићи тако лако….
– Прво што ми је пало у очи јесте да је у тим књигама стајало да је Србија извршила агресију на Босну и при томе убила 200.000 муслимана, тј Бошњака. Такође је наведено да је председник Слободан Милошевић одговоран за геноцид у Босни. Покушао сам да јој објасним да је рат у Босни био грађански рат а не агресија и да бројке погинулих нису тачне. Посавјетовао сам је да покуша сама да истражи не информације на интернету, али да користи само несрпске изворе информација, како би била непристрасна, с обзиром да је пројекат радила са још четири другарице, различитих националности. Али авај… Девојчица од 14 година је била збуњена пред чињеницом да подаци из школске литературе можда нису добри. С једне стране нашао се ауторитет школе, са друге ауторитет рођеног оца…
–У једном тренутку се расплакала. Била је оптерећена тиме да мора да уради задаћу онако како јој је то сервирано у школи, уплашила се да ће јој учитељица дати лошу оцјену ако не буде радила по програму. Видео сам куда то води и нисам више хтео да је узнемиравам. Рекао сам јој да уради онако како мисли да је најбоље, присећа се Ранко.
На његово изненађење, у Катарини је прорадио инат, па је наредних неколико дана прионула на посао, са намером да пронађе релевантне информације за свој рад, али о томе оцу није рекла ни речи.
-Она је извршила праву правцату истрагу, пронашла гомилу података из више независних извора, интернационалних огранизација, али и спискове погинулих из бошњачких и хрватских извора. На неколико места је пронашла цитате релевантних стручњака у којима се каже да је рат у Босни био грађански рат у којем су се, између осталих, борили и Хрвати против Муслимана, као и Муслимани, Бошњаци, сами између себе, какав је случај био рецимо у Цазинској крајини. Користила је и документацију Хашког Трибунала, као и видео записе из западних медија који нису завршавали на ударним вијестима или на насловницама познатих новина, истиче Ранко, и потврђује како тада није знао шта спрема његова ћерка. А Катарина је била вредна, и одлучна да истера истину до краја. Резултат њеног рада је био booklet о “ Босанском Геноциду” који је на једној страни имао нетачне медијске информације које су њене другарице навеле, где на једном месту чак стоје слике Светог Саве, Тесле, Дивца и Ђоковића као српских ратних вођа који су починили геноциде у Босни. На другој страни била је информација да је прва жртва рата у Босни био српски сват у Сарајеву и да је рат у Босни заправо почео нападима Бошњака на Србе. -Њихов рад је добио оцјену А, а ја сам га први пут видео тек када се вратила из школе. Поносу није било краја када ми га је показала. У реду, рекао сам себи, моје дијете је урадило свој домаћи задатак. Сада је вријеме да ја урадим свој!” Ускоро су родитељи позвани на родитељски састанак и Ранко је затражио разговор са наставницом историје, која му је признала како је врло интересантно то што је Катарина урадила, те да је њен део пројекта другачији…
-Ја сам то искористио па сам негодовао што се у школи користи пропаганда као извор информација, да су да су до те мере збунили студенте те су српски свеци, научници и спортисти описани као ратни злочинци. Она је слегла раменима и рекла: “Шта ћете, Американци не познају историју… Али, зашто се не жалите ако сте незадовољни школским програмом?” Зашто да не, рекао сам у себи.“
Након писања жалби, чији ток можете видети на линку који је на почетку овог текста, Ранко је добио одговор на којем је писало да се све његове желабе усвајају, без обзира колико били антрисрпски настројени, суочени са чињеницама, морали су признати да су информације у уџбеницима нетачне и да се требају уклонити из школског програма.
„1. Број погинулих Бошњака за време рата у Босни није 200.000 већ су све три стране укупно имале између 80,000 и 100,000 жртава.
2. Ријеч “ Genocid ” се избацује и замјењује ријечју “ Atrocity“-свирепост (ово се не односи на геноцид у Сребреници већ на наводну агресију Србије на Босну и Херцеговину)
3. Потврђује се да председник Слободан Милошевић није био осуђен за ратне злочине нити геноцид
4. Из школског програма избацују се све књиге које су садржавале нетачне информације
5. Уводи се провјера интернет информација које се користе у школству овог дистрикта.
6. У програм се уводе документи и извори које је Катарина Ристић користила у својој истрази
Ранко Ристић истиче да ова његова и Катаринина победа може да има велики значај јер ствара преседан за све будуће жалбе у свим дистриктима у Америци.“
Следимо пример ове храбре девојчице и њене породице. Шаљимо праву слику у свет! Истина увек нађе начин да се пробије и открије.
Текст обрадила: Марија Вешовић
Извор: serbiantimes.info.