На питање када је последњи пут рађена психијатријска процјена полицајаца који носе оружје, у Управи полиције нису рекли колико је таквих прегледа било
Управа полиције одбила је да достави „Дану“ податке о броју полицијских службеника који имају неки вид психичких или психолошких сметњи, наводећи да је то приватни податак иако нијесмо тражили имена, већ само број.
На питање колико припадника Управе полиције носи оружје, такође нијесу били прецизни већ су само казали да „Управа полиције има 4.473 запослена, од чега је 4.287 полицијских службеника дужно да примјењује полицијска овлашћења у складу са прописима“.
На питање када је последњи пут рађена психолошка и психијатријска процјена полицајаца који носе оружје, у Управи полиције кажу да су по потреби прегледи организовани сходно захтјевима и процјени непосредних руководилаца за службенике појединих организационих јединица, али не кажу и колико је таквих прегледа било.
– Важећим Законом о унутрашњим пословима, чланом 160, прописано је да Министарство унутрашњих послова организује пружање примарног нивоа здравствене заштите као и специфичну здравствену заштиту, односно право на психолошку помоћ, а нарочито службеници који су у вршењу или поводом вршења унутрашњих, односно полицијских послова посредно или непосредно учествовали у трауматском догађају или другој високостресној и кризној ситуацији, при чему се ова помоћ може пружити и члановима уже породице тих лица. Осим тога, чланом 161 поменутог закона прописано је да се провјера опште здравствене способности и посебне психичке и физичке способности полицијских службеника, у току рада, врши на редовним годишњим прегледима. Овим чланом је прописано, такође, да је на образложени предлог доктора медицине или непосредног руководиоца, полицијски службеник дужан да се, ради провјере посебне психичке и физичке способности, подвргне ванредном здравственом прегледу – наводе у полицији.
Ћуте гдје су 123 службеника за које се раније знало да имају сметње
„Дан“ је у марту 2019. године објавио податак да су у Црној Гори регистрована 123 полицијска службеника са менталним поремећајима и поремећајима понашања, што је за наш лист тада казао тадашњи предсједник Савјета за грађанску контролу полиције Саша Зековић.
У Управи полиције данас на питање да ли ти службеници и даље раде и на којим позицијама, не дају конкретан одговор.
– Службеници који се не налазе на привременој спријечености за рад обављају послове и задатке сходно свом рјешењу о распореду. Као што смо претходно навели, садржај одговора и на ово питање припада посебној категорији личних података који су прописани чланом 9 тачком 7 Закона о заштити личних података, те их не можемо саопштити. Напомињемо, сходно члану 161 Закона о унутрашњим пословима, здравствене установе дужне су да, ако имају сазнања да полицијски службеник не испуњава прописане психичке и физичке услове за обављање послова радног мјеста, без одлагања, обавијесте Министарство о утврђеним психичким и физичким сметњама за обављање полицијских послова – наводе у полицији.
Појашњавају да важећим Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији Управе полиције у оквиру Сектора полиције посебне намјене систематизовано је радно мјесто полицијског службеника за психолошку подршку на коме је радно анагажован психолог за потребе службеника овог сектора, а који полицијским службеницима пружа одређени вид психолошке подршке.
– Новим Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији Министраства унутрашњих послова је препозната потреба за ангажовањем већег броја психолога у Управи полиције, те је предвиђено пет радних мјеста за полицијске службенике за психолошку подршку и то два у Сектору полиције посебне намјене и три у Сектору полиције опште надлежности. Овим полицијским службеницима ће у опису посла бити, између осталог унапређивање психолошке спремности полицијских службеника, идентификација и дефинисање стресора, стресних ситуација, психолошка припрема за њихово превладавање, као и рад на отклањању последица стреса, такође, вршиће консултативни и савјетодавни рад који обухвата личне, социјалне и ситуационе проблеме – кажу у полицији.
Ипак, на питање колико полицајаца у Управи полиције има неки вид психичке или психолошке сметње, те колико их је у последњих пет година користило боловање на рачун психичких и психолошких проблема, кажу да „ажуриране податке посједује Биро за здравствену заштиту Министарства унутрашњих послова и друге медицинске установе у Црној Гори“.
– На наведена питања Вам не можемо дати конкретне одговоре с обзиром на то да се ради о посебној категорији личних подака, који су прописани чланом девет тачком седам Закона о заштити личних података (Посебне категорије личних података у лични подаци који се односе на расно или етничко поријекло, политичко мишљења, вјерско или филозофско увјерење, чланство у синдикалним организацијама, као и подаци који се односе на здравствено стање или сексуални живот) – наводе у Управи полиције.
Извор: Дан