Необјављена преписка Зигмунда Фројда (Sigmund Freud), са више од хиљаду писама размењених са Мари Бонапартом (Marie Bonaparte), биц́е објављена у октобру, саопштила је позната француска издавачка кућа Фламаријон (Flammarion).
Праунука Лисијена Бонапарте (Lucien), Наполеоновог брата, Мари Бонапарта (1882-1962), иначе супруга једног грчког принца, имала је страст за психоанализу 1920-их.
Контактирала је Фројда 1925. године, који је пристао да је прими као пацијента у Бечу. Она је у више наврата била у његовом кабинету и њих двоје су размијенили више од 1.000 писама до Фројдове смрти 1939. године.
„До сада необјављена, сачувана у Конгресној библиотеци у Вашингтону, преписка, жива и обилна, пружа кључне информације о увођењу психоанализе у Француској, коју је покренула Мари Бонапарта“, навео је Фламаријон и додао да писма откривају и односе које је Фројд имао са Бонапартовом.
Издавачка кућа је додала да је њихов однос брзо еволуирао, тако да је ученица постала Фројдова поверљива особа и његова пријатељица.
Књига од 1.200 страна треба да буде издата 19. октобра са фус нотама историчара психологије Ремија Амуруа (Remy Amouroux).
Мари Бонапарта први је француски преводилац Фројда, чију је психоанализу неуморно бранила. Захваљујући познанствима у дипломатским кругова, она је допринела да Фројд напусти Беч 1938. године. Мари Бонапарта је платила цијену коју је нацистички режим тада тражио да Фројд добије визу.
Извор: ртцг