Полицајац којег је Веселин Вељовић гурао 5. септембра на Цетињу покушавајући да пробије кордон постављен на Дворском тргу, рекао је да се тим чином бившег директора није осјетио угрожен и да није оштећен
Полицајац којег је Веселин Вељовић гурао 5. септембра на Цетињу покушавајући да пробије кордон постављен на Дворском тргу, рекао је да се тим чином бившег директора није осјетио угрожен и да није оштећен, сазнају Вијести.
Извор Вијести из безбједносног сектора тврди да би то могла бити олакшавајућа околност за савјетника предсједника државе, у поступку евентуалног подизања оптужнице, односно суђења.
Савјетник за безбједност предсједника државе Мила Ђукановића ухапшен је 5. септембра на Цетињу, током протеста противника устоличења митрополита Јоаникија.
Већ сјутрадан на слободу га је пустио судија за истрагу Основног суда на Цетињу Бранко Лончар.
Лончар је у првобитној одлуци тврдио да у досадашњој фази поступка није утврђено ко су оштећени полицијски службеници, а да је утврђење те чињенице неопходно да би се говорило о том кривичном дјелу, пишу Вијести.
Насупрот њему, вијеће тврди да је неспорно да је Вељовић починио кривично дјело напад на службено лице у вршењу службене дужности и да се у жалби државног тужиоца основано наводи да судија за истрагу није правилно оцијенио када је нашао да за то не постоји основана сумња:
”Ово из разлога што се из ДВД снимка јасно виде радње које је критичном приликом предузео осумњичени, односно да је својим тијелом гурао полицијске службенике који су се налазили у кордону испред њега и групе грађана, а на снимку се виде и радње осталих учесника догађаја. При том, чињеница да оштећени полицијски службеници нијесу идентификовани, није од суштинског значаја за постојање предметног кривичног дјела, код чињенице да се неспорно ради о полицијским службеницима, што се утврђује недвосмислено из ДВД снимка, на којем се оштећени виде у полицијским униформама, и да је више њих имало кациге означене бројевима, а при том ни остали свједоци, полицијски службеници који су сачинили службене забиљешке, не доводе у питање ту чињеницу”, пише у одлуци трочланог судског вијећа које чине Бранислав Лековић, Војиславка Вуковић Голочевац и Марија Ћупић.
Судије су образложиле и да је законом прописано да дјело чини онај ко нападне или пријети да ће напасти службено лице у вршењу службене дужности, док је ставом 3 прописан квалификовани облик овог дјела:
”Ако је дјело из става 1 учињено према судији или државном тужиоцу у вези са вршењем њихове судијске, односно тужилачке дужности или службеном лицу у вези са вршењем послова јавне или националне безбједности. У конкретном, нема дилеме да су оштећени били службена лица – полицијски службеници и да су вршили том приликом послове јавне безбједности. Имајући у виду наведено,ово Вијеће закључује да постоји основана сумња да је осумњичени В.В. извршио кривично дјело напад на службено лице у вршењу службене дужности чл.376.став 3 у вези става 1 Кривичног законика Црне Горе”, пише у њиховој одлуци.
Они, међутим, нијесу прихватили ни други приједлог тужилаштва да одреде притвор Вељовићу, иако су тужиоци у жалби на одлуку судије Лончара написали да се из снимка види да се ради о класичном гурању полицијских службеника који врше службену радњу:
”И не дозвољавају осумњиченом да прође кроз кордон”.
Образложено је и зашто постоји бојазан да ће Вељовић поновити кривично дјело ако остане на слободи:
”Опште је познато да у Црној Гори владају константне тензије са могућношћу поновног ескалирања сукоба, при чему је осумњичени као државни функционер, јавно у више наврата изнио свој став, не само против устоличења митрополита Јоаникија, већ и о укупном друштвеном амбијенту у Црној Гори, те да су неке његове колумне објављене на друштвеним мрежама биле предмет интересовања Вишег државног тужилаштва у Подгорици у смислу оцјене да ли је извршено неко кривично дјело из надлежности тог тужилаштва, те да постоји могућност да поново дође до окупљања грађана, у којем случају би осумњичени В. В. боравком на слободи сигурно био на страни чија увјерења заступа и тиме реално постоји могућност да би поновио кривично дјело”, објашњено је у жалби ОДТ Цетиње на одлуку судије за истрагу.
Тврде и да је основан притворски основ – утицај на свједоке, јер постоји опасност да ће осумњичени ометати поступак утицањем на свједоке Р. М., Ц. В. и Ч.Г., полицајце који су сачињавали службене забиљешке:
”Судија за истрагу морао је одредити притвор осумњиченом због опасности од утицаја на ове свједоке, умјесто што је образлагао оцјену њихових исказа кроз службене забиљешке. Неопходно је саслушати и свједока Н. М. на тражене околности, што је у побијаном рјешењу игнорисано, уз констатацију да се паушално тражи да се свједоци изјасне на околности догађаја.”
Тужиоци су оцијенили и да је нејасно како је судија Лончар гледајући снимак који нема тонски запис оцијенио да из тог доказа не произилази да се инцидент на Дворском тргу одиграо како је то у службеној забиљешци написао Ч. Г. – да је Вељовић рекао полицајцима: “Склоните се да прођемо”.
”Нејасно је како је судија за истрагу извео закључак да осумњичени није саопштио полицајцима ‘склоните се да прођемо’ и да се радило о мирном разговору”.
Тужиоци су се жалили и да је нејасно и неразумљиво како је судија Лончар у побијаном рјешењу представио цијели догађај – јер се у једном дијелу наводи да се благо помјера први ред полиције, који су се налазили испред осумњиченог, а затим да је то било нагуравање осумњиченог, грађана и полиције:
”Што ствара нејасноћу ко је започео нагуравање и да ли су се сви међусобно гурали. Због наведеног, при овако учињеним битним повредама кривичног поступка,остало је погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање. Имајући у виду наведено, предложено је да се укине побијано рјешење судије за истрагу Кри.83/2021 од 06.09.2021.године и предмет врати на поновно одлучивање или преиначи на начин што ће се против осумњиченог одредити притвор због постојања притворских основа из чл. 448 ст. 1 тач. 2 и 3 Законика о кривичном поступку”.
Утицај на свједоке…
Трочлано вијеће оцијенило је да Вељовић не треба да иде у притвор због бојазни да ће утицати на свједока Н.М. – јер би то већ учинио да је имао намјеру.
”Од момента пуштања осумњиченог на слободу до данас протекло (је) довољно времена у којем је осумњичени могао утицати на истог, да је за то имао намјеру”, пише у одлуци.
Не помиње се, да је њихов колега Лончар, када је три дана прије њих одбио да одреди притвор, ту опасност одбацио јер је Вељовић рекао да не познаје полицајце и да их не би ни препознао, пишу Вијести.
”Околност да није утврђен идентитет оштећених полицијских службеника и да је исте потребно саслушати на околности да ли су осумњиченом дозволили пролаз кроз кордон полиције, не упућује на постојање опасности од утицаја на исте, код чињенице да су исти оштећени кривичним дјелом, као и да је критични догађај јасно приказан на ДВД снимку, гдје се виде радње које су предузимали и осумњичени и остали учесници догађаја”.
Коментаришући одлуку цетињског суда – да Вељовића пусте на слободу, потпредсједник Владе Дритан Абазовић, казао да је ‘направљен утицај на једног човјека који је оштећени’“…