СВИ СУ ИМЕНОВАНИ ПО ЈЕДИНСТВЕНОМ ОБРАСЦУ
Влада у одласку и послије избора поставља свој кадар: Министре чекају „овјерени“ помоћници
Именовање високих функционера који у садашњој организацији имају функцију помоћника министара, Влада Душка Марковића наставила и у такозваном техничком мандату по јединственом обрасцу – јавни конкурс, али само један кандидат Раде Милошевић из УРА каже да је ријеч о опструкцији и најављује демонтирање ове структуре, чак и измјеном закона
Владу, коју покушава да састави мандатар Здравко Кривокапић, дочекаће значајан број новоименованих директора директората.
Одлазећи кабинет Душка Марковића започео је да их убрзано именује послије расписивања избора и наставио у такозваном техничком мандату, у септембру и октобру, након што је Демократска партија социјалиста (ДПС) изгубила власт.
Сви они именовани су по јединственом обрасцу: министарство распише јавни конкурс са роком од 20 дана, буде само један кандидат и Влада га именује. У свим случајевима, ријеч је о кадру који је већ дуже у структурама досадашње власти.
Значајан број њих су претходно по неколико пута заредом именовани као вршиоци дужности на истим позицијама.
То се види из одлука са сједница Владе, које је анализирао Центар за истраживачко новинарство Црне Горе (ЦИН-ЦГ).
Директори директората су, према садашњој организацији Владе, најближи сарадници министара, у рангу некадашњих помоћника.
Уз секретаре, то су највише позиције у министарствима, које се бирају на јавним конкурсима на период од пет година.
Од 15 директора директората у министарствима које је Марковићев кабинет поставио од почетка године, чак 13 је именовано у периоду од расписивања парламентарних избора, а четворо након што је ДПС на парламентрним изборима 30. августа изгубио власт.
До очекиваног избора нове владе најављеног за прву половину новембра, одлазећа би могла да настави са постављањем руководилаца директората. Министарства су од одржавања избора раписала девет конкурса за та мјеста.
То су урадили ресори правде, финансија, културе, просвјете, вањских послова, одбране, као и људских и мањинских права.
Седам од ових девет конкурса још није окончано именовањем.
Влада је у фебруару за директорицу Директората за порески и царински систем у Министарству финансија поставила Биљану Перановић, а мјесец дана касније Бранку Жижић за директорицу Директората за иновације и технолошки развој у Министарству науке.
Сва остала постављања услиједила су послије 20. јуна, када су расписани парламентарни и локални избори у пет општина.
Крајем јуна је за директорицу Директората за плаћања у Министарству пољопривреде и руралног развоја постављена Данка Перовић, а сљедећег мјесеца Незир Дацић за директора Директората за шумарство, ловство и дрвну индустрију у истом министарству, Аријана Николић Вучинић на чело Директората за предшколско, основно и инклузивно образовање и васпитање, а Вељко Томић за руководиоца Директората за опште средње образовање, стручно образовање и образовање одраслих у Министарству просвјете.
У августу је за директора Директората за пројекте од капиталног значаја за културу и промоцију и развој креативних индустрија у Министарству културе Марковићева влада поставили Александра Павићевића, а Јова Рабреновића за директора Директората за развој националног бренда и заштиту потрошача у Министарству економије.
У Министарству вањских послова у августу постављени су за директоре Директората за мултилатералне послове Вељко Милоњић, за конзуларне послове и дијаспору Бранислава Караџића, а за економску и културну дипломатију Миљана Мугошу.
У септембру је Драган Асановић постављен за директора Директората за управљање отпадом и комунални развој у Министарству одрживог развоја и туризма, а Едина Дешић за директорицу Директората за приступ тржишту рада у Министарству рада и социјалног старања.
На првој октобарској сједници Владе, на основу конкурса расписаних послије избора, за директора Директората за билатералне послове у Министарству вањских послова постављен је Дарко Ускоковић, а Михаило Волков за директора Директората за људске ресурсе у Министарству одбране.
Сви они су били једини на листи кандидата за те позиције.
За функционисање органа у техничком мандату је било довољно в.д. стање. Свака одговорна власт би тако поступила. Међутим, ми имамо ситуацију да су већини тих кадрова продужени мандати на пет година, што сматрамо опструкцијом и јасном поруком одлазеће власти”, казао је Раде Милошевић (УРА).
Прије тога су најмање два пута заредом за вршиоце дужности директора директората били постављани Рабреновић, Милоњић, Ускоковић, Караџић… Министарство културе у још незавршеним конкурсима тражи челнике Директората за културну баштину и Директората за културно-умјетничко стваралаштво, које као в.д. покривају Добрила Влаховић и Драгица Милић. Ресор људских и мањинских права тражи директоре Директората за односе са вјерским заједницама и Директората за унапређење и заштиту права мањинских народа и других мањинских националних заједница, које у в.д. стању воде Исмет Латић и Леон Ђокај. Министарство одрживог развоја и туризма тражи директора Директората за инспекцијске послове и лиценцирање, што као в.д. покрива Александар Дајковић.
Овог мјесеца су расписани и конкурси за шефа Директората за медународну сарадњу у Министарству правде, којим као в.д. руководи Огњен Митровић и Директората за дигитализацију и информационе системе у Министарству финансија коју покрива Бојана Бајић.
Митровић и Бајић су за в.д. постављени на сједници Владе 11. септембра.
У току је и конкурс за директора Директората за образовање припадника мањинских народа и других мањинских националних заједница у Министарству просвјете, којом руководи директор Мараш Дукај.
Раде Милошевић из Грађанског покрета УРА, који је био директор Завода за запошљавање (ЗЗЗ) у периоду Владе изборног повјерења уочи избора 2016. године, оцјењује поступање одлазеће власти опструкцијом којом “жели да утиче на процесе, тако што својим лојалним људима продужава мандате”.
Милошевић
Милошевићфото: УРА
“За функционисање органа у техничком мандату је било довољно в.д. стање. Свака одговорна власт би тако поступила. Међутим, ми имамо ситуацију да су већини тих кадрова продужени мандати на пет година, што сматрамо опструкцијом и јасном поруком одлазеће власти”, казао је он за ЦИН-ЦГ.
Он је казао да, прије свега, треба утврдити чињенично стање, али да постоји више рјешења који се могу примијенити да се демонтирају овакве одлуке досадашње власти.
Једно од њих је и мијењање Закона о државним службеницима и намјештеницима.
“У том случају биће потребне измјене одређених закона и увођење нових правних норми које ће омогућити смјену високоруководећег кадра. Биће неопходно утврдити нове систематизације радних мјеста, којима ће бити омогућено новим директорима да бирају свој тим”, казао је он.
Истраживачица јавних политика у Институт алтернатива (ИА) Милена Мук казала је за ЦИН-ЦГ да, иако се може спекулиусати о намјерама одлазеће власти, нема законских препрека да Влада у техничком мандату поставља људе на овако високе и одговорне позиције.
Јасно је, каже она, “да би за пуни легитимитет ових процедура било боље сачекати да се формира нова Влада”.
Мук
Мукфото: Балша Ракочевић
“То може дефинитивно закомпликовати привлачење стручног кадра који би могао бити од користи новој Влади”, рекла је Мук.
За њу су проблематични и случајеви гдје су именоване и особе које су прије тога најмање два пута биране за вршиоце дужности директора директората.
“Дефинитивно треба покренути питање неоправдане стартне предности кандидата и кандидаткиња којима је на незаконит начин, бесправним обнављањем в.д. стања, омогућено да ‘акумулирају’ професионално искуство на руководећим пословима. Сви органи задужени за контролу, уколико је потребно и процесуирање одговорних за кршења закона приликом процедура запошљавања, могу да преиспитају законитост спроведених процедура, оцјене кандидата и кандидаткиња по законским критеријумима и да нарочито покрену питање вредновања и основа стицања радног искуства, на основу својеврсних незаконитих обнављања в.д. стања”, казала је Мук за ЦИН-ЦГ.
Закон препознаје институт вршилаца дужности само као међупериод до именовања у складу са јавним конкурсом, који може трајати најдуже шест мјесеци.
Мук напомиње да је ријеч о професионалним, а не политичким позицијама, и да исход јавних конкурса не треба да буде унапријед познат.
Закон о државним службеницима и намјештеницима прописује да лице које врши послове из категорије високи руководни кадар, међу којима су директори директората, мора имати ВИИ1 ниво квалификације образовања и најмање три године радног искуства на пословима руковођења, или осам година радног искуства на истим или сличним пословима у односу на послове радног мјеста за које је објављен конкурс.
Сви кандидати и кандидаткиње који испуњавају услове и имају неопходне компетенције треба да се пријављују на јавне конкурсе за ове позиције, а Мук сугерише и да искористе механизме заштите својих права уколико сматрају да су им прекршена.
“Јавни дискурс који шаље поруку да је исход унапријед познат и да су одређена радна мјеста, која треба да буду изложена отвореној конкуренцији квалификованих кандидата и кандидаткиња, унапријед ‘договорена’, неће довести до привлачења најспособнијег кадра, веће конкурентности ових процедура и у крајњем, до принципа меритократије, односно запошљавања на основу заслуга”, казала је она за ЦИН-ЦГ.
Из УРА су почетком мјесеца саопштили да је више од 700 захтјева за заснивање радног односа у државној управи стигло на адресу Министарства финансија након избора одржаних 30. августа.
Из Владе нису одговорили на питања ЦИН-ЦГ о постављењима директора директората уочи избора и након њих, када би Марковићев кабинет требало да се држи принципа техничког мандата.
Четвртина свих станова и кредита иде директорима
Директори директората примају двије или више просјечне црногорске плате, а добијали су и разне бенефиције у односу на нижи кадар.
Од постављања Владе крајем новембра 2016. године, чак 25 директора директората добило је станове или стамбене кредите од 15 хиљада до 40 хиљада еура под повољним условима.
То подразумијева враћање на рате до 20 година и умањење износа кредита по пет одсто за сваку годину радног стажа, а највише до 80 процената вриједности додијељеног кредита. Рата кредита ријетко када прелази 100 еура.
Четвртина свих одлука о становима и кредитима које је донијела Влада односила се на ове руководиоце.
Тако су 2017. године погодност искористили помоћница министра културе Драгица Милић (20.000 еура) и помоћник министра одбране Михаило Волков (стан од 75 метара квадратних).
Годину касније помоћници министра спорта Милош Лалевић (35.000), одбране Ивица Ивановић (40.000 еура), јавне управе Данијела Недељковић Вукчевић (40.000), економије Биљана Јакић и Горан Николић (по 20.000), пољопривреде и руралног развоја Славица Павловић и Адем Фетић (по 15.000), финансија Ива Вуковић (40.000), унутрашњих послова Сафет Кораћ (40.000), здравља Милица Шкиљевић (20.000), тадашњих европских послова Јелена Бурзан (25.000), просвјете Вељко Томић (30.000), правде Маријана Лаковић Драшковић и Наташа Радоњић (по 30.000), за људска и мањинска права Жана Филиповић (40.000), правде Ибрахим Смаиловић (40.000) и просвјете Аријана Николић Вучинић (30.000).
Прошле године, кредите су добили и помоћници министра рада и социјалног старања Зоран Ратковић (15.000), Едина Дешић, Јово Пајевић и Љиљана Симовић (по 40.000), одбране Алма Љуљанај Јовићевић (40.000) и саобраћаја и поморства Далибор Милошевић (20.000).
Vijesti