Из Европске централне банке раст камата правдају потезом како би се обуздала инфлација. А да прогнозе не иду на руку грађанима широм Европе, оцјењују познаваиоци прилика. Обесхрабрује и најава да би рецесију могла прогласити једна Нјемачка.
Инфлација све брже празни новчанике, па су куповина производа на акцијама и пажљивопраћење цијена, штедња струје, гаса – све чешћи савјети званичника грађанима широм Европе. Ипак, плата тешко да може да одговори тренутним цијенама.
Многи помоћ траже у Банци хране. То нијесу само сиромашни, већ и они који припадају средњој класи, и за које претпостављате да својим приходима могу да покрију трошкове.
Економисти разним мјерама желе да обуздају цијене. Европска централна банка је, зато, повећала три кључне каматне стопе за 0,75 одсто. Не изгледа много, али то је, до сада,највеће повећање за 19 земаља које користе еуро.
„Да нијесмо повећали каматне стопе, инфлација би наставила да се убрзава“, казала је Кристин Лагард, предсједница Европскецентралне банке.
Такав потез је очекиван, сматра главни уредник НИН-а Милан Ћулибрк, иако је то, каже, мач с двије оштрице.
„С једне стране, ако не повећавате каматне стопе инфлација ће наставити да расте, а ако повећате каматне стопе може доћи до успоравања привредне активности, отпуштања људи, али на дуги рок самим повећањем каматних стопа, неће моћи да се обузда инфлација, јер њен узрок није само у повећаној количини новца, него овог пута је ријеч о смањеној понуди јер пада привредна активност, енергенти су скупи“, напомиње Ћулибрк.
Зато и расту цијене хране – само упосљедњој години25 одсто. Шта слиједи, тешко је предвидјети.
„Када имате толики раст цијена енегената и основних животних намирница, врло је примјетно да банке у Црној Гори уопште нијесу повећавале каматну стопу и онда можете да упоредите, просјечна каматна стопа код банака у Црној Гори је око 6%, а инфлација негдје око 15%, тако да банкарске услуге у односу на ризик и макроекономско окружење, можемо рећи да су прихватљиве за клијенте“, каже Братислав Пејаковић из Удружења банака Црне Горе.
Ћулибрк, међутим, сматра да је вријеме јефтиног новца за нама, те да ово није крај раста каматних стопа.
„Тај тренд ће се наставити јер се инфлација не смирује, а с друге стране највећа опасностје што ће то поскупити новац и грађанима и привреди и држави које морају да сезадужују за додатне пакете помоћи да би помогле сиромашнијим становницима такода то може на дуги рок да изазове рецесију. Анакон најава да би рецесију могла дапрогласи и једна Нјемачка, до скора примјер успјешне економије, тешко да је остале земље могу избјећи. Сада све зависи од цијена енергената“, наводи Ћулибрк.
Снежана Мирковић, ТВЦГ