Бивши предсједник Црне Горе Филип Вујановић доставио је Порталу РТЦГ отворено писмо којим одговара на наводе доскорашњег премијера Здравка Кривокапића. У писму, Вујановић тврди да му је лично обезбјеђење укинуто иако не зависи од процјене АНБ-а, те да није позиван на државне пријеме, као и да му је одузето службено возило.
Реаговање које је Порталу РТЦГ доставио бивши предсједник ЦГ Филип Вујановић преносимо интегрално:
У Вашем саопштењу Порталу РТЦГ реаговали сте на моје јавно обраћање под насловом ‘Ситан повод за крупно објашњење’. Констатовали сте да је нетачна моја тврдња да сте Ви тражили од АНБ процјену моје безбједности да би ми се укинуло обезбјеђење. Такође, да је Ваш фокус, у контексту дешавања на Цетињу, био анализа улоге актуелног и бившег предсједника у том протесту те да сам се обратио јавности, како сте навели, ‘по наредби како би се замаскирало уставно-правно насиље које се спроводи ових дана против прве демократске Владе”. Овим констатацијама принудили сте ме на ово отворено писмо.
Поштовани бивши предсједниче Владе,
Није било потребе да се ‘фокусирате’ на моју улогу у цетињском септембарском протесту јер сам га доласком јавно подржао. Сматрао сам да тим часним људима припада право да искажу јавно незадовољство зато што се обавља устоличење у Цетињском манастиру а да претходно Митрополит Јоаникије – јасно и јавно – није рекао да признаје Црногорце за нацију а њене вјернике једнако вреднује као оне који су Срби.
Митрополит и сада каже да уважава оне ‘који се осјећају као Црногорци’. На жалост, не само он. Али он је Митрополит цркве која није само црква вјерника који су Срби. Нацији се припада а не осјећа припадност. Несретна формулација ‘осјећају као Црногорци’ је извор увјерења да се припадност може мјењати кроз промјену тог осјећаја и настојања оних који црногорску нацију не признају да тај осјећај мјењају. Црногорци су Црногорци зато што то јесу а не што се ‘осјећају као Црногорци’ и не треба их убјеђивати да се погрешно осјећају. Знамо чему таква бесмислена убјеђивања воде.
Једнако је Митрополит и јавно и јасно требао рећи да се вјерници Црногорци – а не они који се осјећају Црногорцима – једнако вреднују са онима који су Срби. И то од ‘Православне цркве у Црној Гори’ – како је то у одлуци Светог Архијерејског Сабор СПЦ опредјељено непосредно након мајског референдума у Црној Гори. Од СПЦ одговорно је том одлуком враћен Митрополиту статус Архиепископа цетињског и егзарха Пећког трона уз увођење Епископског савјета Православне цркве у Црној Гори.
Умјесто да сте тражили од Митрополита и Патријарха да јасно и јавно саопште да признају црногорску нацију и да су Црногорци једнако вредновани вјерници Православне цркве у Црној Гори и да након тога тражите од окупљених да дозволе мирно устоличење у Цетињском манастиру – сигуран сам да би то прихватили јер се и претходни Митроплит устоличио на Цетињу – ви сте одлучили или подржали наредбу да се бојним отровима, како рече један од руководилаца акције ‘рашчисти терен’ и омогући Патријарху и Миртополиту долазак у Цетињски манастир војним хеликоптером.
Није мени нико ‘наредио’ да се обратим јавности да би угрозио Ваш доживљај легалности избора актуелне Владе. О тој легалности изјаснили су се сви релевантни у међународној заједници и није било потребе да се о томе изјашњавам. Уосталом, нико ми никад ништа није наређивао нити сам био за то подобна личност.
Није ми јасно зашто Вас је повриједио мој став да сте тражили да АНБ направи безбједносну процјену моје угрожености након цетињског догађаја. Зашто се уопште први пут ванредно тражила безбједносна процјена моје угрожености. И замислите, процјенило се да нијесам угрожен. И то након тога што је предсједник Владе рекао на конференцији за штампу да нијесам требао бити на Цетињу.
На темељу те процјене укинуто ми је обезбјеђење (иако оно не зависи од процјене АНБ већ је законска обавеза из члана 18 .Закона о предсједнику Црне Горе), одузето ми је службено возило – које ми припада по чл.16 наведеног закона. Ова права су ми укинута без доставе писаног рјешења иако је та достава била обавезна. Тражио сам, како закон налаже, да ми се уручи писано рјешење али га, наравно, нијесам добио. Наравно – јер је било очигледно да се закон игнорисао.
Такође, нијесте поштовали законску обавезу да ме позивате на државне пријеме поштујући почасни статус бившег предсједника. Ваш наум је био да игнорисањем законских обавеза уствари игноришете тај статус.
Није мени, поштовани бивши предсједниче Владе, никада требало обезбјеђење. Никада ми, као бившем предсједнику, није требало ни службено возило. Није ми требало ни да ме Ви позивате на Ваше државне пријеме. Од Вас ми није требало ништа сем да не покушавате да ме понизите – чином и начином- у, како закон прописује – ‘почасном статусу бившег предсједника’. Покушали сте ме, бесмислено и ниско и омаловажити Вашим накарадним тумачењем мог септембарскиг доласка на Цетиње.
Истакао сам и у јавном обраћању поштовање поступка министра унутрашњих послова Сергеја Секуловића због чијег односа нијесам обавјештавао јавност о овом очигледном игнорисању закона. Нијесам желио да једног часног човјека и правника стављам у неугодну ситуацију. Но, по свему, а посебно цетињским догађајима, ми изгледа да га Ви нијесте претјерано поштовали. Не знам како је он доживљавао Ваш однос али ја Ваш непоштовање према мени доживљавам као велики комплимент.
Извор: Цдм