Друштвени медији драстично су реструктурирали начин на који комуницирамо у нејвероватно кратком временском периоду.
Друштвени медији се најчешће дефинишу као обиље нових извора онлајн информација које се стварају, иницирају, циркулишу и користе од стране потрошача с намјером да међусобно размјењују информације о производима, маркама, услугама, особеностима и специфичностима. Обухватају бројне и веома разноврсне медије, као што су блогови од стране компаније спонзорисани одбори за дискусију, собе за четовање, мејл, веб-сајтовима и форми потрошача за рангирање производа и услуга, интернет одбори и форми за дискусију, блогови, друштвених мрежних веб сајтова.
Класични медији представљају традиционални вид информисања јавности, и више су заступљени од нових медија, али тај однос се рапидно мијења из дана у дан. Један од разлога те разлике у заступљености, је управо интернет образовање и генерално неједнака покривеност интернетом у земљи.
Седамнаест истраживача који су се специјализовали за веома различита поља, од науке о клими до филозофије, сматрају да би академици требало да проучавају технолошки утицај на друштво као „кризну дисциплину“.
Научници тврде да наше неразумијевање колективних ефеката нове технологије на понашање представља опасност за демократију и научни напредак. Они упозоравају да би, ако се оставе несхваћени и неконтролисани, могли видјети ненамјерне посљедице нове технологије које доприносе појавама као што су „неовлашћено мјешање избора, болести, насилни екстремизам, глад, расизам и рат“.
Примјена друштвених медија највише доприноси ширењу пропаганде, освајању публицитета и психолошком утицају. Друштвени медији су омогућили побуњеничким покретима да добију публицитет – њихови програми, планови, мотиви и циљеви су сада свима доступни.
Царл Бергстром наводи како мисли да проблем представљају посебно друштвени медији – као и шири спектар интернет технологија, укључујући алгоритамски вођену претрагу и оглашавање засновано на кликовима – промијенили начин на који људи добијају информације и формирају мишљења о свијету.
Изгледа да су то учинили на начин који људе чини посебно рањивима – ширењем дезинформација. На примјер: може се појавити рад – лоше урађен истраживачки рад који сугерише да би хидроксихлорокин могао бити лијек за Ковид. И за неколико дана, свјетски лидери га промовишу, и људи се боре да добију, и онда он више није доступан људима којима је потребан за лијечење других стања. Што је заправо озбиљан здравствени проблем.
Дакле, можете добити ове дјелове дезинформација који експлодирају брзином без преседана на начине који не би имали прије овог информационог екосистема.
Био сам изузетно оптимистичан у вези са интернетом 90-их. [Мислио сам] ово ће заиста уклонити вратаре и омогућити људима који нису имали финансијски, социјални и политички капитал да изнесу своје приче.
Морамо да схватимо како су, у којој мјери, људи били изложени дезинформацијама, у којој мјери то утиче на накнадно понашање на мрежи. Све ове информације држе искључиво технолошке компаније које управљају овим платформама.
Он позива људе да хитније схвате ефекте овог новог брзог напретка у комуникационој технологији у последњих 15 година.
Извор: Vox / Recode