Пише: Радко Гарчевић
Да је Црногорски клупски фудбал далеко од елите, па чак и од просјечних фудбалских лига у Европи, знали смо одавно, нова потврда се догодила овог љета раним испадањем наших представника на Евро сцени . Као земља духова. Упалио се аларм, завија сирена. Нема ко да помогне свима драгом пацијенту – најважнијој споредној ствари на свијету тј Господину фудбалу.
Види ли неко шта се догађа са најпопуларнијим спортом ? Неко из ФСЦГ ? Не морате сви, али бар неко ? Не видите или је лакше да ћутите ?
Погледајте на шта личе наше млађе селекције колико се улаже у њих. Наша струка више од деценије не може да произведе у континуитету квалитетне играче, кад се појави неки таленат колективно попадамо у несвјест. У блиској прошлости успјешне селекторе ФСЦГ је смењивао, а постављао почетнике и оне без ангажмана. Народ је незадовољан, што се дало примијетити посјетама нарочито прије појаве Ковида .
Погледајте ово шта се дешава са играчима до 21 године, колико се улаже у њих. Ако их сад не осоколимо, тешко да ће постати соколови кад израсту и прикључе се А тиму.
Коју то ми имамо генерацију у коју можемо да упремо прстом и кажемо да ће да донесе боље Црногорском фудбалу?
Да ли о томе смијемо и да зуцнемо, некој репрезентацији у спортском жаргону и да јој запријетимо ? ФСЦГ мора о млађим генерација да брине да ту дјецу чува као мало воде на длану, а не да рашири прсте и пусти да та вода исцури.
Тако мора и да уради са тренерима, да организује квалитетне семинаре на којима ће за почетак гостовати стручњаци са простора бивше Југославије.
Народ није глуп. Види и окреће леђа националном тиму. Репрезентација мало кога више занима. Видјело се то и по посјетама, док је иста била и дозвољена. Утакмице пред навијачима су есенцијални смисао, циљ и мотив фудбала. Потребна је огромна чистка.
Није могуће да Црна Гора има једне те исте људе који никако да направе неку конкретну ствар, покрену неку академију. Упорно их чувамо и поред лоше организације и поред лоших резултата како на репрезентативном тако и на клупском нивоу .
Са друге стране уједињена Европа у фудбалу данас је реалност више него у било којој другој дјелатности. Фудбал игра која привлачи навијаче, телевизију, медије, спонзоре – у почетној и крајњој инстанци привлачи новац. Можда се у тој једноставности може тражити одговор на питање, зашто је европски фудбал данас тамо гдје јесте: на врху пирамиде комуникативног и пословног система Европе. И зашто је данашња Европа јаче интегрисана у фудбалу него у било којој другој области.
Не морамо далеко да идемо угледајмо се на примјеру Мађара који су у једном период стагнирали како у репрезентативном тако и у клупском фудбалу, старији памте лаку коњицу на челу са Ференцом Пушкашом која је харала Свјетском фудбалском сценом, љубитеље фудбала ћу подсјетити на њихову велику побједу новембра 1953. године када су ти магични Мађари савладали Енглезе пред сто хиљада занемјелих душа на Вемблију – 6:3. Да, 6:3!
То је био Златни тим који ће се распасти три године касније гушењем Мађарске револуције. Затим Ференцварош који је чест учесник Евро такмичења. Једна анегдота везана за тај тим а директно везана за ЕX YУ просторе је тај да је најпосећенија фудбалска утакмица на просторима бивше Југославије одиграна 23. априла 1975. године у полуфиналу Купа побједника купова између Црвене звезде и Ференцвароша на “Маракани”. Продато је 96.670 улазница, а начичкало се 110.000 људи !
Може ли и Црна Гора по угледу на Мађаре да од материјала за биопсију „мађарског синдрома“ као симбола пропадања некадашње фудбалске велесиле дође до примјера који вриједи изучавати и пратити.
Мађарско такмичарско буђење најављено је 2016. кад је Мађарска послије три деценије била учесник Европског првенства . Може ли се нешто слично догодити и у Црној Гори јер фудбал се воли зато што је непредвидив. То је један од ријетких спортова у којем је могуће да слабији побиједи јачег .