Није било лако. Без лажне скромности. Моје колеге су одлучиле да нашу политику свједочимо нашим животима, ако не дај Боже затреба, да нема одустајања, док се не развласти политичко крило мафије, од кога дрхти Црна Гора. Зато није било посустајања и предаје, зато смо се ископечили, не због нас него због Црне Горе. Због слободе. То је постало питање части. Питање слободе или ропства?А кад се ствари тако поставе онда је драги пријатељи много скупље обрукати се него дати скромни допринос да дође слобода. Шта су све преживјели Милан, Андрија и Небојша, њихове породице и Ми, Демократски Фронт, који смо знали да је то мука заробљене Црне Горе, и који смо са њима сањали слободу. Хвала им што никада нису посустали и одустали, и што сам увијек био са људима којима се може вјеровати. Мени је то било довољно. Слободна Црна Гора ми је била једини циљ. Данас када славимо слободу, први пут о томе пишем . . . Надам се да ми нећете замјерити, довољно су нам замјерили тамничари Црне Горе. Нека нам је срећна Слобода, која мора да уђе у сваки дом. Да ником никад не падне на памет да неког уцјењује, нека људи живе и гласају слободно. Срећна ти побједа Црна Горо, и не обазири се на ова батргања, ко губи има право да се љути. Схватиће убрзо и они да је побиједила Црна Гора. А ми смо вјеровали у слободу и знали да је сваки прогон, робија и терор корак ближе ка циљу, а ево данас опраштам и онима који су били сумњичави и који су маштали о разним опцијама, прорачунима, истраживањима, сломљени бројним поразима мислили су да је немогуће, а ипак морало је једном, зато срећно боља Црна Горо. Хвала ти што си се изборила за себе и за своју будућност.