Велика народна скупштина српског народа у Црној Гори, познатија под називом Подгоричка скупштина, била је народно представништво Црне Горе по завршетку Првог свјетског рата. Заседала је од 24. до 29. новембра 1918. године у Подгорици. Од две претходне и пет редовних заседања, најзначајнија је друга редовна седница од 26. новембра на којој су донесене историјске одлуке о уједињењу народа Краљевине Црне Горе и Краљевине Србије, као и одлука о детронизацији династије Петровића.
Њене најпознатије одлуке биле су: збацивање краља Николе и династије Петровића Његоша у корист династије Карађорђевића, уједињење Црне Горе са Краљевином Србијом и исказивање подршке уједињењу свих Срба, Хрвата и Словенаца у јединствену југословенску државу. Ове одлуке, које су биле од историјског и далекосежног значаја, представљале су вољу већег дела народа у Црној Гори, али са њима се нису слагале присталице свргнутог краља Николе, што је недуго потом довело до нових политичких заплета. Скупштина је такође изабрала и посебан Народни одбор, коме је поверено вршење извршне власти. Предсједник скупштине био је Саво Церовић.
Међународна посматрачка комисија, састављена од више чланова из различитих држава, саопштила је да су одлуке Подгоричке скупштине одражавале већинску вољу становништва тадашње Црне Горе.
У извештају међународне посматрачке комисије писало је:
„Трупе које су се налазиле у Црној Гори су биле југословенске, а не србијанске. Њихов број у целој земљи не прелази 500 људи. Оне несу биле уплетене у изборе и збивања око Божићне побуне.
Избори су били слободни пошто 500 југословенских официра и војника нису могли десетинама хиљада Црногораца да наметну своју вољу.
Избори су били више демократски него они практиковани за време владавине бившег краља Николе.
Сви Црногорци су били за уједињење са Србијом и не желе повратак раскраља Николе, ког држе за издајника земље.
Побуна је проузрокована од стране неколико агената бившег краља, а који су потпомогнути агентима италијанским. Могли су обманути неке необавештене личности;
У земљи је владао мир, кривци ће бити осуђени од стране редовних судова.
Захтева се да одбегли побуњеници код Италијана у Сан Ђовани ди Медуи и Котору буду предати француском генералну Венелу и да одговарају за рушење телефонских жица и пљачку војничких намирница. Број затворених личности се пење отприлике на једну стотину. Сви сељаци су пуштени на слободу.“
Црна Гора и Србија биле су у разним облицима заједничке државе 88 година, односно све до референдума 21. маја 2006. година, на којем је обманом „изгласана“ црногорска независност.