11 светских експерата о коронавирусу

“До сада је виђено 30 пандемија али ово што сада раде са људима никад није виђено”

Врло често медицински експерти у разним земљама иступају јавно и изражавају негодовање и неслагање са мерама које се предузимају у њиховим државама, износећи при том низ доказаних чињеница које су у потпуној супротности са мерама које се примењују.

Оно што се може приметити је да се у разним земљама примењују мере поводом коронавируса а да немају никакву логику нити здравствено оправдање.

Др Зухарит Бакади је специјалиста за микробиологију. Био је професор на Универзитету „Јоханес Гутенберг“ у Мајнцу и шеф Института за медицинску микробиологију и хигијену. Један је од најцитиранијих научника у немачкој историји. Ево шта он каже:

– Бојим се да ће милион инфекција новим вирусом довести до 30 смртних случајева дневно у наредних 100 дана. Али, не схватам да 20, 30, 40 или 100 пацијената позитивних на нормалне коронавирусе већ умире сваки дан. Мере које разне владе предузимају против КОВИД 19 су гротескне, апсурдне и веома опасне

Животни век милиона се скраћује. Застрашујући утицај на светску економију прети постојању безброј људи. Последице по медицинску негу су дубоке. Већ су смањене услуге пацијентима којима је она потребна, операције су отказане, дневне праксе празне, болничко особље се смањује. Све ће то дубоко утицати на цело наше друштво. Све ове мере воде ка самоуништавању и колективном самоубиству на основу једне само сабласне приче.

Др Волфганг Водарг је немачки лекар, специјализован за пулмологију, политичар и бивши председавајући Парламентарне скупштине Савета Европе. Он је 2009. године позвао на истрагу наводног сукоба интереса око реакције ЕУ-а на пандемију свињског грипа, а сада указује:

– Политичаре уважавају научници … научници који желе да буду важни како би добили новац за своје институције. Научници који само пливају дуж главног тока и желе свој део тога.

А оно што тренутно недостаје је рационалан начин гледања на ствари. Требали бисмо постављати питања попут: „Како сте сазнали да је овај вирус опасан?“, „Како је било пре?“, „Нисмо ли имали исту ствар прошле године?“, „Да ли је то уопште нешто ново?“ То недостаје.

Др Џоел Кетнер, професор наука и хирургије на Универзитету Манитоба, бивши главни службеник за јавно здравље провинције Манитоба и медицински директор Међународног центра за заразне болести. Он наглашава:

Никада нисам видео нешто слично, ништа слично ни близу. Не говорим о пандемији јер сам их видео 30. Виђао сам их сваке године. Зову се грип. Али никад нисам видео ову реакцију и покушавам да разумем зашто.

Бринем о поруци јавности, о страху од контакта с људима, о страху од бити у истом простору с људима, руковати се с људима, имати састанке с људима. Бринем се за многе, многе последице везане за то.

У (кинеској) провинцији Хубеи, где је досад било највише случајева и смртних случајева, стварни број пријављених случајева је 1 на 1000 људи, а стварна стопа пријављених (смртних) случајева је 1 на 20.000. Можда би то могло помоћи да се ствари ставе у перспективу.

Др Јорам Лас је израелски лекар, политичар и бивши генерални директор Министарства здравља. Радио је и као помоћник декана Медицинске школе универзитета у Тел Авиву и током 1980-их креирао научно засновану телевизијску емисију Татзпит. Ево његовог мишљења:

– Италија је позната по огромном обољевању од респираторних проблема, три пута више од било које друге европске земље. У САД у редовној сезони од грипа умре око 40.000 људи, а до сада је од коронавируса умрло 40-50 људи, од којих је већина у старачком дому у Киркланду у Вашингтону.

У свакој земљи више људи умире од редовног грипа у поређењу с онима који умиру од коронавируса.

Постоји један добар пример који сви заборављамо: свињски грип из 2009. То је био вирус који је стигао у свет из Мексика и до данас нема вакцинације против њега. Али шта? У то време није постојао Фејсбук или је можда још увек био у повојима. Коронавирус је, насупрот томе, вирус у односима са јавношћу. Ко мисли да владе спашавају од вируса – није у праву.

Др Пјетро Вернаца је швајцарски лекар специјализован за заразне болести у кантоналној болници Ст. Гален и професор здравствене политике. Он каже:

– Имамо поуздане податке из Италије и рад епидемиолога, који је објављен у реномираном научном часопису ‹Сајенс“, а који је испитивао ширење вируса у Кини. Ово јасно даје до знања да се око 85 одсто свих инфекција догодило а да нико није приметио инфекцију. Деведесет одсто умрлих пацијената вероватно је старије од 70 година, а 50 одсто преко 80 година.

У Италији, свака десета особа с дијагнозом умре, према налазима научне публикације, то је статистички – једна од сваких 1.000 заражених. Сваки појединачни случај је трагичан, али често – слично као са сезоном грипа – утиче на људе који су на крају свог живота.

Ако затварамо школе, спречавамо децу да брзо постану имуна.

Требали бисмо боље интегрисати научне чињенице у политичке одлуке.

Франк Улрих Монтгомери је немачки радиолог, бивши председник Немачког лекарског друштва и заменик председника Светске медицинске организације (СЗО). Утолико је значајније што наглашава:

– Нисам љубитељ „закључавања“. Свако ко овако нешто наметне мора такође рећи када и како ће се све довести у нормалу. Пошто морамо претпоставити да ће вирус још дуго бити с нама, питам се када ћемо се вратити у нормалу? Не можете задржати школе и дневне центре затворене до краја године. А проћи ће барем толико времена док не добијемо вакцину.

Италија је увела блокаду и има супротан ефекат. Брзо су достигли границе својих капацитета, али нису успорили ширење вируса унутар блокаде.

Професор Хенрик Штрек је немачки истраживач ХИВ-а, епидемиолог и клинички испитивач. Професор је вирологије и директор Института за вирологију и истраживање ХИВ-а на Универзитету Бон. Он каже:

– Нови патоген није толико опасан, чак је и мање опасан од Сарс-1. Посебна ствар је што се Сарс-КоВ-2 реплицира у пределу горњег грла и због тога је много инфективнији, јер вирус тако скаче из грла у грло. Али, то је и предност: будући да се Сарс-1 реплицира у дубоким плућима, није толико заразан, али дефинитивно долази на плућа, што га чини опаснијим.

Такође морате узети у обзир да су смртни случајеви Сарс-КоВ-2 у Немачкој били искључиво старији људи. На пример, у Хајнсбергу је умро 78-годишњи мушкарац са ранијим болестима од ослабљеног срца и то без учешћа плућа Сарс-2. Откад је заражен, природно се појављује у статистици КОВИД 19. Али, питање је да ли би ионако умро, чак и без Сарс-2.

Др Јанис Русо ет. ал. члан тима из Марсеја , провео је рецензирано истраживање о смртности од коронавируса за владу Француске у оквиру „Инвестиција за програм будућности“. Ево његових речи:

– Проблем САРС-ЦоВ-2 вероватно је прецењен, јер 2,6 милиона људи умре од респираторних инфекција сваке године у поређењу са мање од 4.000 смрти од САРС- ЦоВ-2 у тренутку писања.

Ова студија је упоредила стопу смртности од САРС- ЦоВ-2 у земљама ОЕЦД (1,3%) са стопом смртности од уобичајених коронавируса утврђених код АП-ХМ пацијената (0,8%) од 1. јануара 2013. до 2. марта 2020. Извршен је Чи-квадрат тест, а П-вредност је била 0,11 (није значајно).

Треба напоменути да су систематске студије других коронавируса (али још не за САРС- ЦоВ -2) откриле да је проценат асимптоматских носилаца једнак или чак већи од процента симптоматских пацијената. Ускоро ће бити доступни исти подаци за САРС- ЦоВ-2, што ће додатно смањити релативни ризик повезан са овом специфичном патологијом.

Др Дејвид Кац је амерички лекар и главни директор истраживачког центра за превенцију универзитета у Јејлу. Он истиче:

– Дубоко сам забринут због тога што ће социјалне, економске и здравствене последице овог готово потпуног распада нормалног живота – школе и предузећа су затворени, окупљања забрањена – бити дуготрајни и штетни, вероватно теже него директна штета од самог вируса. Берза ће временом оживети, али многа предузећа никад неће. Незапосленост, осиромашење и очај који ће вероватно уследити биће бичеви првог реда за јавно здравство.

Мајкл Т. Остерхолм је професор и директор Центра за истраживање и политику заразних болести на Универзитету у Минесоти, а сада указује:

– Размислите о ефекту затварања канцеларија, школа, саобраћајних система, ресторана, хотела, продавница, позоришта, концертних дворана, спортских догађаја и других просторија у неограниченом року, а све своје раднике оставите без посла и на јавном нивоу.

Вероватни резултат не би био само депресија, већ потпуни економски слом, са безброј трајно изгубљених послова, много пре него што вакцина буде спремна или се стекне природни имунитет.

Најбоља алтернатива вероватно ће подразумевати пуштање оних са малим ризиком за озбиљне болести да наставе са радом, да наставе пословање и производњу и да управљају друштвом, истовремено саветујући појединцима с вишим ризиком да се заштите физичким дистанцирањем, са јачањем наших здравствених капацитета што је агресивније могуће.

Помоћу овог плана борбе могли бисмо постепено изградити имунитет без уништавања финансијске структуре на којој почивају наши животи.

Др Петер Гецше је професор клиничких истраживања и анализе клиничких истраживања на Универзитету у Копенхагену. Написао је неколико књига о корупцији у области медицине и моћи великих фармацеутских компанија. Он упозорава:

– Наш главни проблем је што нико никад неће правити проблеме због превише драконских мера. Упашће у проблеме само онај ко уради премало. Дакле, наши политичари и они који раде са јавним здравством раде много више него што би требало.

Такве драконске мере нису примењене током пандемије грипа 2009. А оне се очигледно не могу примењивати сваке зиме, што је током целе године, јер је негде увек зима. Не можемо трајно затворити цео свет.

Ако се испостави да ће епидемија убрзо престати, доћи ће ред људи који желе да преузму заслуге за то. И можемо бити проклето сигурни да ће се драконске мере применити поново следећи пут.

Али, запамтите шалу о тигровима.

„Зашто дуваш у рог?” „Да тигрове држим на даљини.“

„Али овде нема тигрова.“
„Ето видиш!”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pin It on Pinterest

Wordpress Social Share Plugin powered by Ultimatelysocial