„Велики вјерник“ Мико Живковић: Црна Гора је у Јоаникију добила предводника туђе цркве који би је попио у чаши воде

Пише,

Миодраг Мико Живковић

Избором Јоаникија Мићовића за митрополита у Црној Гори, Српска црква је укинула и оно мало, наводне аутономије коју је дала својој црногорској експозитури у вријеме Амфилохија Радовића.

Црногорска митрополија није више архиепископија, укинут јој је Синод, а да је то некада постојало, остао је само траг на надгробној плочи почившег Амфилохиај Радовића.

Нови митрополит Јоаникије је са великом и дубоком захвалношћу прихватио овакав статус повјерене му митрополије и свој избор, свјестан личне безначајности у односу на свог претходника. Прихватио је као покорни слуга и вјерни послушник да његова митрополија не буде важан дио његове цркве, него само један од шарафа у тој великосрпској машинерији.

Знајући добро актуелни, друштвено-историјски тренутак када је изабран за митрополита у ЦГ, не треба имати сумње да је Јоаникије провјерено добар избор својих налогодаваца.

За ту црквену функцију га није сигурно кандидовало оскудно образовање, него лични однос према Црној Гори и свему црногорском и прије свега неупитна спремност да беспоговорно служи српској политици и српској цркви у сатирању Црне Горе.

Нећу рећи ништа ново, ако кажем да Јоаникије не признаје Црногорце као народ, а ни друге народе који живе у ЦГ, да на ЦГ гледа само као на географски појам који у коначном мора постати дио “српског света”

Да је то тако, потрудио се да нам објасни првих дана свог митрополитског стажа, када је изразио дивљење према најпознатијем српском квазиисторичару Раковићу, објашњавајући да највише цијени његову историју и да је највише од њега научио.

Нјегово дивљење “научном дјелу” Раковића које фашисоидно вријеђа и негира Црну Гору и Црногорце као народ, најубједљивије говори о несрећном Јоаникију и његовом поимању Црне Горе и Црногораца.

Јесте страшно што Раковић пише и говори о Црној Гори и Црногорцима, јесте страшно са колико мржње и бијеса ниподаштава све Црногорско, пријетећи као окорели фашиста да ће се стотини хиљада Црногораца у коначном супротставити 7,5 милиона Срба, али је још страшније што је Црна Гора за митрополита добила човјека који се диви таквом фашисти и који је спреман служити таквим фашистичким идејама.

И на крају, мора нам бити јасно, Србија је у Јоаникију добила свог новог-старог извођача, одавно започетих радова, спремног да беспоговорно служи до потпуног нестајања Црне Горе и Црногораца, а Црна Гора је добила предводника туђе цркве који би је попио у чаши воде.

Важно је знати што смо добили оваквим избором новог митрополита, као што је још важније знати, да им ова подла и прљава игра неће проћи.

Пробуђена грађанска Црна Гора је најбољи гарант наше слободе!

Извор: ЦДМ