Почетком прољећа 1942. године из њемачких авиона су бацани леци на позиције Црвене армије са нечувеном вијести: „вођа народа“, како су називали Стаљина, послао је писмо римском папи 3. марта 1942. године у којем, наводно, тражи да се моли за побједу бољшевичке војске. Фашистичка пропаганда је назвала овај догађај „гестом Стаљинове понизности“.
До почетка 1942. године односи Стаљина и Свете столице били су више него хладни. Сам папа и сви католички свештеници су још 1930. године, уочи XVI конгреса Комунистичке партије Совјетског Савеза били проглашени непријатељима бољшевика. Тих година је против католичког свештенства, као и против представника других религиозних конфесија, организована била снажна совјетска репресивна машина.
У фебруару 1929. године Ватикан је постао суверена држава. Међутим, ни Москва ни Ватикан нису предузели никакве кораке за успостављање „нормалних односа“.
Ватикан је схватио да се нацисти у Њемачкој вероватно неће лојално односити према католицима. У Рајху је већ било у пуном јеку стварање сопствене идеолошке религије. Папа није осуђивао ни војну кампању нациста, ни њихову расистичку идеологију. Када су се Велика Британија и Француска у септембру 1941. године обратиле Пију XII да прогласи њемачки Рајх државом агресором, он то није учинио. Објаснио је то чињеницом да Ватикан жели да буде ван политике. А на страну СССР-а, где су се наставила гоњења католика, Света столица је само понекад „бацала осуђујуће погледе“.
Да ли је Стаљин писао папи или је то лаж?
Почетком 1942. године између СССР-а и Ватикана успостављени су били први контакти. Међутим, али то нису били потпуно дипломатски односи. У то вријеме Совјетски Савез је почео да формира такозвану „Армију Андерса“, коју су чинили бивши пољски војни затвореници. Света столица се обратила Москви са захтјевом да дозволи католичком бискупу Јозефу Гавлинију да посети ову војску. Чудно, али Стаљин је дао сагласност и крајем априла 1942. године епископ је стигао у СССР.
Према ријечима пољског дипломате, који се тада налазио у емиграцији, Стаљин је показивао „интересовање“ за Ватикан. Он је навео да је први човек СССР-а признао да Ватикан у Европи има значајан морални ауторитет. Постојала је информација да је Стаљин, приликом састанка са амбасадором Француске који је био у изгнанству, изјавио да не би имао ништа против политичког савеза са Ватиканом.
Управо је ова информација била повод да њемачка пропаганда напише „истиниту причу“ о Стаљиновом обраћању Светој столици, у којој је, осим успостављања дипломатских односа „вођа народа“ наводно тражио од папе да се моли за бољшевике. Поред пропагандних летака, информације о „Стаљиновом писму папи“ Немци и Италијани су ширили и на радију. Чак је и британски „Би-Би-Си“, вјерујући Гебелсовој пропаганди, емитовао ову „сензационалну вијест“.
Реакција Папске столице
После информације о томе да је Стаљин молио папу да се моли за „Русију и бољшевике“ кардинали Ватикана су негирали ову „сензацију“. Међутим, ни односи Ватикана и Берлина у то вријеме нису били баш добри. Упркос захтјевима нацистичког руководства Њемачке, папа римски Пије XII је одбио да прогласи „антибољшевички крсташки рат“ против СССР-а.
Одмах је услиједила Хитлерова реакција. Обустављена је „Источна мисија“ Ватикана која је требало да становнике Совјетског Савеза, које је окупирао Вермахт, преведе у католичку вјеру. Агент Rajhsziherhajtshauptamta (организација подређена Хајнриху Химлеру током његових двојних дужности шефа њемачке полиције) је преко тајног секретара папе питао понтификата колико су тачне гласине да Ватикан наводно жели да призна СССР. Одговор Пија XII, који је одмах пренет Берлину и није много обрадовао нацисте. Понтификат је био „бијесан“ да су се такве гласине уопште могле појавити.
извор: спутник
Лењин и Стаљин су били чланови Тајне Странке. Ту тајну странку можемо описати као Масони, Илуминати, Језуити, Ватиканоиди, Сионски мудраци,……. По вољи, како је коме драго. Може и Сорошоиди. Познато је да је Лењин њиховим парама успешно извео Октобарску револуцију. Даље, Лењин је умро, наследио га је по формацији Стаљин. Све је било у реду и како треба, али шта се то десило око 1930. године? Постало је очигледно да се Стаљин ОДМЕТНУО. Како пише у чланку, „Сам папа и сви католички свештеници су још 1930. године, уочи XVI конгреса Kомунистичке партије Совјетског Савеза били проглашени непријатељима бољшевика“. Видимо и како се Стаљин обрецнуо на оно енглеско говно Черчила. Знате, на бившег колегу.
Да би Стаљина привели реду и неутралисали његову одлучну борбу против ове цивилизацијске гамади, пропагандна машина Јозефа Гебелса је пустила буву да је Стаљин фол молио Папка да се моли Богу за њега и православни Руски народ. Што је много, много је. То чак ни сада не би могло да прође код српско-хрватских дебила. Па сви знају да ако је Стаљин желео Божију помоћ, да би он ту помоћ потражио од Православне иконе Пресвете Богородице Казањске, а не од својих бивших налогодаваца Антихриста. Тако је и било, али бивше Стаљинове колеге су желеле да мало бламирају Стаљина па као он молио Папка да се папак моли свом Антихристу за спас Русије. Једино што су могли да ураде делотворно против Стаљина, то је да саопште истину да је Стаљин Њихов пореклом, и да га тако обрукају. Како то обично бива, да су обрукали Стаљина, обрукали би још више себе, открили истину која по Тајним законима није никако смела да се обелодани. Зато су спали само на обичне летке који су садржали упућену безазлену претњу, да је Стаљин – овејани комуниста шта, римокатолик? Мало морген.
Мене највише интересује како Стаљина није било страх да се ОДМЕТНЕ од ове гамади којој је припадао? Можда је схватио да има моћ да управља толико великим Руским народом. И осталима. И заиста, постао је и био је један од највећих владаоца у познатој историји.